Učitelj
141
— Ко саесвима добро живи, онај и са сасамим собом добро живи.
— Ко учи мудре изреке, да се другима смеје и руга, и да их осуђује; а не да себе поправи, — тај лудо живи.
= Ко никад није бно у опасности, т.ј не коже своју храброст познати.
— Књиге ми говоре разуму ; пријатељи ми говоре срду; небо ми говори души, а све остало говори само мојим ушима.
— Клеветник је најљући дивљи звер, а, ласкатељ најопаснији питоми звер;
— Ко живи уредно и ради уредно, и др-
жи се реда у свему, његов један дан вреди |
као кад су му три дана.
— Ко је највећи лажоврг — Онај, који
нијвише о себи говори.
— Кад би се за осветом сви повели, брзо би се утаманио цео свет.
— Кокошке, које много јаја носе и људи који много говоре нису јунаци на делу.
= Који не схвата и не осећа, да су сви људи међу собом браћа, од тога ће мало користи бити.
— Ко не уме себи да заповеда, тај ће бити довека туђ роб.
— Ко хоће лепа цвећа, нека кида коров око њега, — не само у врту, него ну срцу свом.
— Ко лаже, тај на последак сам себе превари.
— Ко свуда нос завлачи, завуче га често и онде где не ваља, те страда.
— Ко се од првог препада застраши, тај неће далеко дотерати.
— Ко хоће кривицу своју лажи да опере, тај све дубље у њу пада.
— Ко је заслужан да има пријатеља, тај ће га и стећи. И можда га већ и има а сам не зна да га има.
— Кад узјаше добар јахач кљусе лоше, Крај све муке на по пута остадоше. Кад на добра хата седне јахач лоши. И онда, се добра спага залуд троши,
А кад ни коњ ни јахач ништ не вреде. Сачувај те боже, брате, таке беде.
— Ко сам није кадар сачувати своју тајну, како може искати од другога, да му је други сачува,
— Ко хоће да су му други праведни,
| нека и сам њима такав буле.
— Кад је ко познат, да је двострук и лукав, не ваља му веровати, ако ће не знам како лепо говорити.
— Кад хоћеш башту да засадиш, најпре истреби коров, па онда сади цвеће. Тако чини и са срцем својим.
— Колко ј чија јака душа
Свак на себи нек' окуша.
Кад те слабост на зло мами
На мегдан јој мораш стати,
Ал' се стиди кад ни слабост
Не би мого надјачати. — 3. Ј. Ј. —
— Ко купује оно што му не треба, продаваће оно што му треба.
— Ко на туђој срећи своју срећу зида,
Његова ће срећа бити без прекида.
— Ко утире сузе што брат пролива,
Тај божанску радост на земљи ужива
— Ко признаје своје кривице и своје грехове, и још ако се каје за њих, ономе ваља и опростити, јер ће се. поправити и биће честит човек.
—- Ко ув ветар пљује, себе ће попљувати. — Ко се туђем злу радује, тај учи друге како ће се његовом злу радовати.
— Ко жели рибе без костију, неће је никад јести.
— Које псето лаје, то ретко уједа.
Из подмукла често задеси те беда.
— Ко у лажи помоћ тражи,
Тај сам себи ноге сече Дл боље утиче.
— Кад те злотвор хвали, Не радуј се лудо. Мора бити да си нешто Учинио худо.
— Ко ником није благоларан на слалкој љубави и пријатељству, показује, да нити кога љуби, нити га ко љуби, —а на, што му таки живот. |
— Ко тражи разум, разумнији кући дође; а луд се луђи врати него што је кад пође.
— Који ватру сламом гаси,
Томе кажу: будала си! — Крв се крвљу не пере, него водом. — Ко се брине о себи у младости,