Učitelj

васпитано друштво, чији смо и ми чланови и од кога и ми патимо.

4. Начин да се дошаптавању стане на пут.

Овоме злу се може стати на пут само.

овим :

1. Добром дистласлином. Где је дисциплине, ту нема дошаптавања, а 06ратно, где је дошаптавање, ту нема дисциплине. Добру дисциплину може одржати само тучитељево око и уво. Учитељ треба да види покрет свакога ђака, треба да чује и најмањи шушањ. Кад се казује нешто ново, очи учитељеве не треба. да се скидају са деце; уво треба да чује свога газду да ли греши и ученике да ли дошаптавају или граде метеж. У оним приликама где се што показује, па и учитељ мора своје око обратити на предмет, може чешће погледати овога или оног ученика, аи целу школу.

2. Добром наставом. Кад иде настава,

"својим добрим током, т. ј. кад учитељ зна о чему говори, кад употреби и очигледно срество где треба и кад треба, и како треба — дакле кад занима, онда ће бити и дисциплине, и воље за пажњу и успеха у раду. А где се шеврда, где се са непоузданошћу говори, или и никако не говори, ту се може изродити свашта. Добра настава је средство за добру дисциплину.

с пр

8. Тачним и одређеним питањима.

4. Заузимљивошћу и вољом за свој позив. !

5. Савесним вршењем примљене дужности. 6. Опомињањем упеника да то не раде.

7. Забраном %

8. Казном.

У свему овоме треба бити до крајности педант. Просто не треба дозволити никакав покрет уста, кад ко други говори. Навика пратити другога шапутањем у раду једна је од највећих, ма, и нехотичних, побуда, за дошаптавање.

Користи од забране дошаптавање излежићемо овде врло кратко:

1. Биће више знања у деце,

2. Биће више размишљања и саморадње. 8. Биће више добрих и мање слабих ученика.

4, Мање ће бити порока и ружних навика.

5. Имаћемо васпитаније и свесније грађане. -

6. Поштоваће се учитељ и цениће се његов рад.

4. Биће мање казни и

8. Учитељ се неће огрешити о свој позив.

Мик. (тог,

ЈЕДНА РЕЧ ПАТЕРАША

по Јовану ТеЕВУу

На тихом гробљу је једно дете у мрачну гробницу спуштено. Пратња раздељена у поједине гомиле, враћаше се у варош. У затвореним колима седи једна бледа госпођа. Она ће у сузама и битисати, јер њено чедо, које беше као „румена ружица“

са плавом кудравом косом не подиже јој више окретне очи. Његове румене уснице постале су бледе и не отварају се више радосном виком и хиљадама детињских питања, којима иначе мајци често досађиваше .