Učitelj

184

У Рачуну треба особито обратити | пажњу на практичну страну. Ученици ' се морају бавити већим рачунима и бројевима; код ученица треба то узети у мањој много сразмери; ученици морају бити посвећени у све тајне чисте математике, а ученице само толико, колико је потребно за домаћи круг.

У Краснопису се иде понегда више

но што треба. Праве се разни зави- |

јутци и показују свакојаке вештине калигравије, које се никад готово у животу не употребљују. Прост, читак и, правилан у потезима рукопис, све је што је нужно мушком и женском. Кад би се у школу увела стенографија, којом би се у старијим разредима олакшао и скратио рад у писмоводству, врло би добро било, и ученице би у томе много боље напредовале, пошто су по самој природи више за све лепо, ситно, што је особито важно у стенографији.

У Цртању ученици више треба да пазе на практичну страну, па поред цртања равних предмета, да проучавају и цртају разне планове, како ће у будућности као техничари и разне занатлије моћи се у својим радовима користити том вештином. Ученице треба да се баве лепим цртежима, који дају храну естетичком чуветву, иако не треба изпуштати из вида и цртање разних примерака за вештину кројења.

Гимнастика је за ученице од веће користи, због њихног више седећег живота и лакшег хода; те мора чешће и више да се ради, како би им јачалан давала типкости мишићима, како би биле лакше и способне ва све домаће послове. Сем тога и ручни женски радови, који се врше у школи, не из какве еко-

номије, но да се даде ученицама мо-

тућност да се упознају са вредношћу рада, и да се навикавају на чуварност, — све то не може се заједно и у присуству ученика радити.

Метод се предавања условљава избором материјала и равним цељима. У-

ченике треба водити од очигледности

уображењу ; ученице се опет никад не смеју одвајати од материје и личности, уображење није за њи. Ученици се морају бавити што више времена на једном предмету и што боље удубити се у њега; ученице опет треба увек, где год се само може, са умним радом да саставе и ручни рад. — У време прелеза из детињског у младићско доба, ученицима, треба давати два пут више посла, да

се тим очува њихно уображиње од штет-

них призрака; ученице на против у том времену ваља штедити и не оптерећавати ни Физичким ни умним напрезањима. За ученике могу се узети тежи и писмени рачуни и састави, а ученицама све што се даје, треба даје представљено у што више могућој и савршеној Форми, код ученика нека преовлађује материјал, јер ће им они умети дати изглед и форму. Ученице треба да раде у школи и са учитељима; ученици ван школе и за учитеља. Ученице треба да пишу што више и што краће; а ученици по броју мање, али треба да је озбиљније и промишљеније, и да потпуно одговара заданој теми.

Што се тиче личности наставника, има се ово рећи: За ученице преко је потребан заједнички рад мушких и женских наставника подједнако; за ученике је опет много боље што се пре ослободе женских, и дођу у руке мушким наставницима. За ученике су више корисни наставници, који су једнострано,