Učitelj

моћи извести, а ово је тек четврта година од кад је ступио у живот закон о основним школама као устав основних школа. Ја сумњам да ће бити кога који ће казати, да је устав тако рђав, да се не може да развије основна школа. Закон од 1882 г., ја смем да кажем да је модеран, и да га не можемо извршити за пуних 20 година, и законодавац је наредио да се изврши 1890 год. То је моје мишљење, и ја бих желео да се на томе задржимо, што има узакону до самог развитка основ. школа, данста може се говорити о томе да ли треба узаконити да нигде један учитељ нема да ради у 4 разреда. Даље имам још нешто, на што би скренуо вашу пажњу, као како ће се удесити одношаји учитеља наспрам школе, одбора. То улази у реорганизацију, а још може бити питање и о томе, какви ће бити одношаји учитеља наспрам претпостављених власти, а шта ће се предавати из предмета, налазим да је та ствар врдо добро разрађена.

Не може се казати да сте неспремни о овом питању да говорите, јер то је специјално ваш посао да о школи мислите, да, будете готсви одмах говорити о основној школи. Учитељ непрестано радећи у шводи, треба да зна шта му Фали. Вели се да је много материјала. То није новина. Ви знате да је много материјала, и шта више добивено је одобрење од г. министра просвете, да скратимо материјал. Дужност је ваша да радите за себе и да кажете шта треба, скратити. Сем осталога треба гледати да се узакони да у једној школи с 4 разреда неради мање од два учитеља. Даље да ли је добра основна школа с 4 разреда или треба с три као што је била. Питање је "још да ли више основне школе ваља оставити са оволико разреда колико има, данас, или и оне да буду с 8 разреда. Моје је где-

диште за три ниже основне школе и три

више, ја сам заступао и на другом месту, и ако дође на дневни ред, ја ћу казати за што сам за ово гледиште. Ја бих молио да се вратимо на предлог Главног Одбора. У њему су констатовани, а с тим ћете се иви сложити, да вомбановани раз-

380

реди сметају напретку основних школа, и друго нагомиланост предмета, а да ли још што смета основним школама, ја сам сигуран да ћете ви то наћи. Има још једна

_ замерка одбора на рад оних људи, који

су радили на данашњим законима основ. школа. Заиста они су радили, и ко год се врати у 1985 год. казаће да су ти људи заиста радили.

А што се тиче програма наставног, ви не можете улазити у дебату, што је мало времена, а ни пристати на онакву резолуцију, као што је г. потпредседник рекао, да су овај програм данашњи направили тако велики само ради хвалисања. Господо, у Просветном Савету седе људи, који неће да се хвале, људи мирни, који су своју каријеру свршили и који мисле скорим да се повуку у приватан живот. То не треба рећи. Ако и хоће неко да се похвали, већина неће. Не треба пристати ви на то, да је основна школа ударила у реакцију. Напредак се мора признати осн. шкоди; бољи је но пре 25 година; бољи је и у српском језику, и у јестаственици, и у рачуну, и у свему. Може бити да, је теже данашњим учитељима, но пређашњим.

· Ја мислим да су деца боља но пре 25 го-

Дина, а ја мислим да нисте ви гори од учитеља пре 25 година.

Известилац М. М Протић. Веома сам захвалан г. потпредседнику, што је онако лепо објаснио програм, али сам му незахвалан, што је својим дугим говором о програму свренуо пажњу скупштине са, главне ствари, те је тиме припомогао да се одмах у почетку рђаво разуме предлог.

Предлог Главног Одбора, као и извешће Извештајног Одбора јесте: да се констатује нужност реорганизадије. Да се пак то како ваља расправи, ваља разликовати у овом питању две стране: спољашњу и унутрашњу. Г. потпредседник и г. Јовић обратили су више мање пажњу на унутрашњу страну овог питања, кад су говорили о програму. Међутим овде је главна спољашња страна овог питања, и ми се не смемо бавити са унутрашњом страном, док не будемо на чисто са оном првом, где долазе