Učitelj

531

питања: у каквом односу стоји учитељ и школа према најближим претпостављеним властима: општини, срезу, округу ит.д., стоји ли реорганизација основ. школа, у каквој вези са реорганизацијом осталих грана државног живота, с којима школа долази у непосредни додир; у колико ће бити осигурана њена самосталност од централне посветне власти ит.д. ит.д. То је битна страна на коју треба обратити пању. И ово је питање најбоље схватио г. референт.

Одбор је се у свом извештају трудно да ово компликовано питање сведе на извесне тачке, те тиме да ограничи скупштинску дебату у овом питању. И скупштина усвајајући једногласно извештај одборски. она је примила на себе обавезу, да обрати пажњу само на оне тачке, које је Извештајни одбор нагласио. О тога ћу ја још једаред прочитати те тачке Извештајног одбора.

(Чита извештај).

Пошто ја, као известилац одбора, мислим, даје скупштина у дебати скренула пажњу са главне ствари, то молим скупштину, да се овај састанак закључи, и да сваки члан, који је вољан да говори, изведе главне тачке на које је Извештајни одбор обратио пажњу скупштини, и о томе онда да се говори. Тада ћу бита сигуран да се нећемо губити у овом питању и заплазити страннутицама, а при свршетку дебате моћи ћемо лако извести резултат: Је ли нужна реорганизација основних школар За тим на основу тога донети одлуку шта нам треба спремати, што ће идућој скупштини служити као материјал за пројекат о реорганизацији оси. школа.

Јоксим Марковић. Узимам први пут реч да говорим о овоме питању, а подстакли су ме неколико говорника да кажем неколико речи. Они предговорници , воји су говорили о овоме предмету, показали су да је ора воћка чудновата, показали су да вије лако говорити о овако дубоком питању као што је реорганизација основних школа. После оних предговорника, који су то показали, остали нису говорили о предлогу. Потпредседник је говорио о програму,

а врло мало о предлогу. Тако исто г. Ник. Петровић није говорио о самој суштини овога предлога, него о изменама и допунама у садашњем закону основних школа, и показује скупштини шга да се уради не чекајући другу скупштину и не одлажући овај предлог. Г. М. Протић, који је прочитао и једну тачку предлога вели да је овде питање о самој основици закона, тј. вреди ли завон какав је или треба из основа, узети реорганизацију основних школа и некакву нову систему у школи, и он упућује скупштану да и даље говори, и даље ради и закључује и он, да није лако сад то питање претресати. Ја мислим као ит. референт, да је закон основних школа нова ствар, неизведена у пракси. И програм је још нова ствар, и у колико сам ја пратио те ствари, има извесног бољитка. Кад је прављен овај садашњи закон знају сви чланови скупштине сем нових, сви знају да се толико много снага лупало и ломило о устројство данашње основ. школе. Сви знате, да је у оно време Просветни Савет био заступљен врло јаким снагама, да је министарство просвете оставило Гл. просвет. савету слободу решавања овога питања, да претреса пројект како зна, и да кажу г. министру шта је најбоље. Ено „Просветног Гласника“, који је сведок да је он претресао то питање, о реорганизацији основних школа свестрано , и да је остао на земљишту, на коме је закон о основним школама. Неке мале ствари, које министар није усвојио, а у главном може се рећи, да је остао пројекат Главног Просветног Савета.

Дакле, као што се види, што сам рекао, ја сам се придружио говорницима који су казали, да је врло тешко улазити у питање о реорганизацији основ. шкода, али може се говорити само о пеким ситним стварима, манама у данашњем закону, а да се остави што постоји као добро да се примени у начелу за реорганиз. оси. школа, Па и кад би скупштина донела одлуку и да каже: не ваља овај закон о основним школама, и да тражи нову организацију основних школа, за све то скупштина није спремна,