Učitelj

Сад је на реду да прочитамо дебату о | реорганизацији основних школа, (Чује се: Да се реши). · “ ;

Молим вас да ставим на гласање. Ко је за то, да се рети. тај нека седи, а ко је противан, нека устане. (Већина седи). Дакле, господо, решено је, да се о овом пи. тању више не говори.

Јоксим Марковић. Ја бих учинио једну примедбу што се тиче решења овог питања. Ако хоћете, морате сви признати, ја не _ знам на основу чега хоћете да донесете револуцију, а у ствари није ништа речено. Говорило се врло много, а о предлогу врло мало. Ја нећу да улазим у питање о коме сам мислио да, говорим, но хоћу само ла скренем пажњу скупштине на оно што сам говорио. Окупштина је остала на основу предлога одборског и на основу том скупштина је продужила дебату. Шри тој дебата мора се признати, да се скретала дебата час онамо час овамо. На једанпут сине по један зрачак светлости, па се угаси. Изгледа да ће говор да се окрене на оно што треба. Господо, размислите о овоме, што је трећа „учитељска скушштина решила; о ономе о чему је дебатовано.

Г. Радовановић је врло пажљиво скре" нуо пажњу скупштине при претресу предлога о реорганизацији основних школа и казао је, како је питање о претресу данашњих основних школа. Г. Грујица Протић сишао је на врло практично поље. Он је указао мане данашњег законодавства 0 основним школама, и жели да се учине неке поправке. То је један од најпрактичнијих говора који су шали, јер одиста, ко хоће истински да размишља, овим је указано, шта ви можете данас на овом скупу отети или извојевати или вашим разлозима доказати, а што је паметно неће нико одбити. То је поље на коме треба да, остане скупштина, а питање о реорганизадији основних школа да се одложи, јер _ узалуд ће ко доказивати, да је ко спреман ва то питање. И ја за себе кажем, ја се не бих усудио да говорим о целокупном предлогу, а чак се не би усудио да говорим

и о појединим тачкама претходног проуча-

вања саме ствари. И скупштини не остаје ништа друго, но да сиђе на практично поље, ла претреса питање о продужној школи, о чл. 99., о ча. 22., о накнади за стан и огрев, питању о коме је г. Грунца говорио, ади се сурвао далеко и тражио да се укине школски одбор. Чули смо речи умесне: да не лежи зло у закону, пој људима. Одбор није рђав, а ако су људи рђави не помаже ништа.

Даље скрећем пажњу на још неке ствари. упућене с молбом на г.мипистра просвете, ла их он изнесе пред скупштину. Немогуће је да ако се изнесу паметни разлози, да се не приме, као то, што школски одбори не врше своју дужност, и учитељска скупштива мисли да се нађе пут и начин, да морају да врше своју дужност; да се изнесу разлози, да учитељица, која је удата за учитеља има потпуну квартирину. И ако је ово паметно, паметни људи морају признати да је паметно, и кад се сереће дебата у овом правцу, у ком сам ја желео и г. потпредседник, дошло би се до повољних резултата. Г[. потпредседник узео је да говори у овом практичном правцу, чим је видео да скупштина иде путем незгодним, и да не може изаћи на крај, од прилике, као кад се човек налази у лавиринту, и г. потпредседник обратио је пажњу скупштине на програм, и жели да се поправи и скрати оно што је непотребно, и одиста, да смо о томе говорили, више би то користило него све што је говорено јутрос (чује се: тако је). Говорило се кака, треба да је подела основних школа, како треба избацити то ито, да учитељ не ради у два разреда. Ја нећу да говорим начелно, да ли је врло нужно донети резолуцију, а то је питање било претресано и у листу „Учитељу.“ О том питању води се брига, и против тога нема никога не само у министарству, него ни на улици, ни међу родитељима ђачким.

Из свега што сам казао, ја мислим да треба продужити дебату о реорганизацији основних школа или изнети практична. питања не отежући, и донети саме резолуције о тим питањима. После говора који су се