Učitelj

трати како они на мозак упливишу и о-

братно: како мозак на њих. Помоћу ова- |

ког искуства, нама ће, можда, испасти. за,

руком дв прозремо у тајне анатомског склопа, и да примдрамо ћелије и нервна, влакна, да нам кажу свој значај и своју цељ.

(ОРОДУЖИЋЕ СЕЈ

рани на 55. ===> д 4 бе=—— :

ПРЕДАЈА ЊЕ О РАЗЛОМ ИМА

У 1[У, РАЗРЕДУ оСН. ШКОМЕ

1. Усмено м писмено сабирање, бројитељ и именитељ.")

Како постају: половине, трећине, четвртине... деветине и десетине, ти!... ти! Колико има: половина, трећина...... и десетина у свакој целиниг Шта видите овде на столу Видимо целине. Колико има целина... ти! Има десет (прутића) на десет засебних места. Шта сам урадио са свима целинамаг — Све сте исекли, прву на половине другу на трећине, трећу на четвртине, пету, шесту седму...... и десету на: петине, шестине седмине...... и десетине. Шта сам сад урадио Сву сте парчад

метнули на једну гомилу. — Џа је су ли и ова парчад целинер — Нису. Па кад нису целине, већ парчад од изломље-

прих целина, како се ова парчад могу назвати Зову се изломци или разломци, Још једаред понови како се сва ова парчад зову и зашто се зову равломци, кажи =; ти!.... ти! А колико су 2 петине и још 2 петине (ма чега)... ти — Јесу Ф петине А колико је 2 чатвртине и 3 четвртине — Јесу 5 четвртина. У пет четвртина има ли која целинар — Има 1 целина и | чет вртина остаје — претече. А колико је 2 деветине, 7 деветина и још 5 и још 8 деветина 2 — Јесу свега 22 деветине. Како си прорачуниог Колико има ту целина 2 Има 2 целине и две деветине остају. Да, ди је добро проричунио..... ти! Колико је 1 петина и још једна петина > То су 2 петине. а коливо су: 1 петина и још | трећена, да ли су то две петане или две тре-

ј Пре свега троба пововити и угврдити све појмове почев од целипа и половина па до десетина па тек после прећи на усмено и писмено сабирање.

шест. и још 4 шестине, прорачуни.,..

ћине 2 — Нису. То је опет 1 петина и 1 трећина. Дакле могу ли да се сабирају разни делови: половине пи трећине, шестине и деветине и т. др — Не могу, само могу да се сабирају једнаки — једно-имени делови и то: половине п половине, трећине и трећине..... десетине и десетине као и код целих бројева, само једног пмена бројеви (метри и метри, дукати и дукати, динари и динари, литри са литрима и..... ит. Д.

Колико су 2 шестине дуката и још 8 ти ! — То су свега 9 шестина. А у 9 шестина имали колико целдинаг — Има 1! целина и 8 шестине претичу. Прорачуни још, колико је динара у те 3 шестиверг — Како ћеш да прорачуниш 2 Овако: 1 шестина дуката

"то су 2 динара (или 10 гроша по старом)

а три шестине јесу 3 пут по 2 динара а то је свега 5 динара. — Хајде изађи ти С. и напиши овај исти рачун на табли; пиши:

2 шестане п (+) 8 шестине и (+) 4 шестина = 9 ш. Де сабери то и види колико ће изаћи свега шестина 2 Изашло је кои мало пре 9 шестина ; а то је 1 целина и 3 шестине. Добро, хајд нек изађе Б. да израдимо још један рачун. Пазите један је ђак добијао сваког месеца од свог ујака — по нешто новаца, и то јеон давао матери даму чува. Првог месеца добио је, пиши

3 десетине (мале златице — 10, динара) другог 4 десетице трећег опет 4 десетице 4 месеца 5 десетица петог месеца 5 десет. а шестог, највише 6 десетица де прорачуни ти В. одатле из клупе, колико је тај ђак добпо (имао) свега десетина од свог ујака — Да ли је добро прорачунио, кажи... ти! Ајде сад опет ти Б. сабери ту на табли, да видимо да ли је тако.