Učitelj

282

их,

вилво потписују цифру испод цифре и то јединицу испод јединица, десетицу испод десетице итд. а то вије ништа тешко нити непојамно за ученике, који умеју читати бројеве.

Ради лакшег схватања, наставник може одмах у почетку један или два задатка ваписати овако, да су стотине, десетице и јединице мало одвојече. Нпр.:

5 стот. 4 десет. 2 једин. те > 1 7 6 . 2 7 0 з 7 У — — 2

7 Р

8 стот. 2 десет. У једин.

„

Ово одвајање стотина, десетица и је_диница, врло је згодно да се покаже за што се прво сабирају јединице, па десетице, па стотине, и да се објасни зашто се збир од јединица, испод јединица, а збир од десетица испод десетипа итд.

Код овог начина рачунања искључена, је свака могућност да се чине онакве погрешке и черазумевања као код првог на. чина. Ово долази отуда што ученик има куд и камо јасвији преглед. Код првог начина ученик мора да тражи јединице које су по свима сабирцима раштркане, па десетице, стотине итд. при чему ученик често меша јединице са десетицама и стотинама, док овде нема шта да тражи кад су све јединице у једном, десетице у другом стотине у трећем реду и једна испод друге.

Кад ученик, по првом начину, како тако, сабере све јединице, мора сад ваздан травити место где ће тај збир написати и, као што рекох мора да иде чак на други крај табле, док код овог начина чим је ученик сабрао јединице, он одмах тај збир пише испод јединица, збир десетица испод десетица итд. Сваки мора признати, да је

овај начин потписивања много појмљивији и бржи од првог начина.

Није излишно ни то напоменути, да овде онај знак -- нема да буни ученика, јер је знак овде излишан.

Држим, да је јасно, да је овај други начин много практичнији, јер је примљивији и бржи. Сад да пређемо на одузимање.

Кад се одузимање врши на први начин, употребљава се знак —, који се негде чита „мање“ а негде „од.“ Само то двојако читање знака — чини читаву збрку. Ако се нпр. оће, да се од 256 одузме 125, онда онај ученик који знак чита „мање“ он ће онај задатак написати овако: [25 — 256 =, а ако га напише као први ученик (256 129) он ће га погрешно разумети, јер ће га прочитати овако: 256 од 125, те га неће моћи ни израдити. Рећи ће, можда, који: у свакој школи ученици имају једно име за знак —, а шта ћемо ако се ученик из школе у којој се знак — чита „од“ доседи у школу где се знак — чита „мањег“

Овај начин одузимања непрактичан јен у томе, што ученик нема јасног прегледа, као н код сабирања на овај начин, а ово је најглавнији услов, да се задатак тачно и брзо изради. Напред, код сабирања, изнеди смо погрешке, које ученик чини немајући јасног прегледа, па држим да је излишно да их понова ређамо.

И овде, код одузимања, мора наставник упућивати ученике, да пишу остатак од јединица мало подаље од знака == да би остало места за остатке од десетица и стотина. Ученици најчешће греше, јер не умеју да оцене, колико места ваља оставити, те зато напишу остатак или сувише утрпан, да се прочитати пе може, или је пак сувише развучен.

Често се дешавају погрешке и код писања остатка, а то долази услед нејасног прегледа.

(СВРШИЋЕ СЕ).