Učitelj

198

ал 3 4)јебу 15 Ћак у Ш. разреду чита на слогове. Ђак ТУ, разреда не познаје ни своје округе. Од историје ни спомена. Познавање природе зна се по имену. — Шта да се ради у оваквој школи 2 — Како да се изиђе из овога, лавиринта на, светлост ;

Пета ми је година од како сам учитељ; пето ми је место у коме сам учитељ. Ласкам себи, да сам стекао прилично искуства, из жимота и нешто мало праксе за учитељски рад. Премештаји моји били су све из села у село, у време и невреме, као што је то обично догађало учитељима у Србији за последњу деценију година.

Од тих пет школа. у којима сам радио, само сам у једпој нашао рационалан рад пре мене. Моји претходници, изузев једнога.

били су учитељи без икакве спреме, а још са мање одушевљења,

за озбиљан школски рад. Ја не волим кудити људе, али ја ово не говорим од беса, или што ми се тако хоће. Ја не оцењујем док пре мене други не оцене, з њих су оценили надзорници. Оцене гласе : слаб успех.

Мени је изгледало да се ја нарочито постављам у таква, места, у школе, да као «енергичан учитељ“ поправим наставу. Па гле ! Нисам ни грешио, што сам тако мислио, Један политички лист тако је и окарактерисао мој премештај у Мају 1886. год.

Како да поправљам оно што је други покварио, кад сам ја

у школи учио само то како да из темеља почнем, а нисам учио да рушевине подижем % — Размишљао сам, читао и радио. Сабрезултатима мојега рада нисам никако био потпунце задовољан, али су г.г. оцењивачи били задовољни. Ја сам им тумачио, зашто ми

успех испитни излази сумњив, они ми са смешењем одговараху .

„то се теби само танко чини.“ Но ипак ја држим да имам право, То се показало доцније. То, мислим, увиђа сваки непристрастни учитељ кад погледа на суму, на резулат знања, који износи његов ученик из школе, -- а особито кад уочи оно питање. колико ће

трајати знање стечено у школи.

Највеће сметње сам имао, у моме раду на поправљању, од на“

ставног програма и од прописаних распореда , но ја се нисам ни њих много освртао, где год би у питање дошао напредак наставе и умно развиће мојих ученика. Све Форме и калупи, као што су програми и распореди, везују руке способним учитељима, те се не

могу самостално кретати на корист деце и напредак наставе. Па ко је само несмелица, да их но сме обићи, томе прети опаснодт |