Učitelj

176

рава отежавају обрзовање рефлективних покрета. Ако у то време, кад ми покушавамо да изазовемо какови рефлекс, равдражавајући на пр. жабину кичму на чулне нерве, који се налазе у другим деловима тела, подејствују још и други силнији упечатци, то ће за овим да дође то, да се онај рефлекс, који смо ми хтели да производимо, уништи или ослаби. Ово је дошло, што се променила радња крвотока. Рефлекси се морају у опште да задржавају увек, кад на човека или на другу ма какву животињу утиче упечатак, који има довољно силе, да одвуче крв од мускула, који се налазе у радњи у том тренутку, кад на нерве осећања утиче овај упечатак. Но ипак, не треба да се мисли, да се прекраћивање рефлексних покрета у сваком случају јавља као резултат измене крвотока; јер могу да буду и други узроци. -

Пошто ово питање, које смо расправљали досад има врло блиске одношаје са теоријом, 5 тврди да има центара, који задржавају покрете — рефлексе, и која је код научника, врло популарна, то ће врло корисно да буде, ако расмотримо неке опите, који су донело такове резултате, и који тврде да у мозгу баш нема никакових такових центара. Ми ћемо да видимо, да Факта изнесена на видик овим 'опитима, врло лепо тумаче се променама које произлазе из различних стања крвотока.

Задње ноге жабине почну врло брзо да се крећу при раздражају, али ако претходно одсечемо јој главу. Ова Факта, која су одавна позната била, покушавали су да објасне помоћу хипотеза, вели Херцен“), помођу хипотеза, које су признавале. да је централном мозгу дужност, да контролише над радњама кичмене мождине. Али ова хипотеза није се никако могла да призна као "такова, којом се могу да протумаче Факта, која оу от:

3) А. Неглеп Рћузлојовле де ја уојоп!6, Ттадик де Р наЦеп-раг Рг.

(С Бебо нпеаа.