Učitelj

1

Ен

Д

кривена другим опитима. Тако смо видели, да кад се пресече кичмена мождина, порађа се међу другим последицама такође и ојачање рефлективних покрета, које се изазивље раздражењем оба дела пресечене кичмене мождине т. ј. усиљавају се покрети и онога дела, који стоји у свези. Из овога се може да закључи то, да до произведеног пресецања кичмене мождине нижа половина производила је на вишу таке утицаје, какове при писују поменутом хипотезом централном мозгу. Ако ли продужимо дељење кичмене мождине, па ако је на пр. пресечемо на #, 5 или 6 делова, то енергија рефлекса, која се производи овим одељцима с«ичмене мождине. добија још већу силу. Ово усиљавање рефлекса примећује се и после неколико недеља, пошто је извршен процес сечења, и из овога се може да закључи, да овусиљавање не долави од непосредног раздражења кичмене мождине, овом операцијом сечења. Из свега до сад реченог може да се закључи, да сваки сегмент кичмене мождине производи на сегмент до њега утицај који од прилике можемо да назовемо као утицај, бји умерава или задржава, и да овакови утицаји нису својствени само централном мозгу. |

Усиљење рефлективних покрета, које се изазива, пресецањем кичмене мождине, врло се лепо објашњава хипотезом, којом смо се ми досад служили. Из ове хипотезе излази то, да што више делова налазе се у радњи, то је слабија радња сваког понаособ. У самој ствари, крв мора подједнако усиљено да придолази сваком органу, који се налази у радњи. Према томе појмљиво је, што снабдевање њом ма ког другог органа, мора да је мање, ако она мора да снабдева у извесној б количини и друге органе, који се налазе у том тренутку такође у радњи. Свакако, при једновременој радњи неколиких делова организма, снабдевање њихово крвљу мора да се смањи сразмерно броју тачака. ка којима

УЧИТЕЉУ 153