Učitelj

203

Имао сам прилике да и сам у сличним приликама посматрам такве „говорнике“ и „пријатеље» удружења на учитељским скупштинама, Устане по неки, па није да говори, но просто цала, да не рекнеш што друго !.... Те не ваља вам ово, те не ваља вам оно; те што нисте урадили ово, те што нисте урадили оно; те ово треба овако и оно онако и још пуно којешта!... Дивно говори, красно говори! Ко га не познаје рекао би, да је све учинио за своје удружење и много урадио, а не зна да овај што онако лепо говори није ничим ни мрднуо за удружење, нити је шита за исто урадио. Ни једну своју дужност према удружењу није извртио ! Такав вам није образовао збор, није ни за себе послао претплату на друштвени орган, а некмо ли да је и од других покупио. Тако исто стоји и са улогом друштвеним. И онда излази, да онај што више говори , тај мање твори. Не знам, да ли се ово може узети као правило, које се примењује у већини случајева, али чини ми се, да ће таквих случијева бити много.

Ето, тако стојимо са својим сопственим наређењима, која сами наређујемо. Наредимо сви, али не радимо сви на остварењу дотичног наређења.

Тако, дакле, стојимо са својим проватним наређењима. Тако извршујемо своје моралне дужности. Мало нешто боље стојимо са званичним наређењима. У толико само боље, што у овом другом случају има више путева и начина, да се извесна лица приволе, па и приморају на извршење званичног наређења. Ну, понајгоре сто. јимо са такозваним прелазним наређењима, који Фигурирају скоро у сваком закону.

У опште извршење свију наређења у многоме па и највише зависи од наредбодавца. Ако наредбодавац води строгог рачуна о извршењу издатих наређења; ако употреби сва средства, која при руци има, за такве циљеве онда ће нештои бити. Але ако наредбодавац пренебрегне своја наређења и окрене главу од њих, оставивши их сама себи, онда то исто, само у већој мери, учини и онај, који је позван да врши та наређења. Како пак прелазним наређењима у опште мало пажње поклања наредбодавац а још мање вршитељ, то она од свију наређења, понајгоре и пролазе, те отуда већи део њихов увек и остаје само наређење и ништа више ЈЕ

Овом приликом намеран сам, да се обазрем на прелазна наређења у закону о основним школама. — члан 890. — и да о њима неколико речи напишем. При овом послу , готово нехотице, рекох о другим неким стварима, можда и више но што је требало. Али тако је то, човек кад би хтео, да говори о нашем општем немару,