Učitelj

Као

образовање других, смије бити само по мјеродавности закона тога развитка. То је темељни закон све наставе и свега васпитања, или треба то да буде. Ја не могу наћи да се новија школа стално у том правцу развијала. Она је ослобођена од циља, да учење продужи и олакша бољим методом, али није у опште у своју претпоставку узела разумијевање дјечије тјелесне и душевне природе. До сада је мало питано: Шта сноси ученик; У колико може он предана наставна градива да свари и да учини својом душевном својином7 Која су градива за њега, добра: Много више, је ли средиште педагошких истраживања и обнављања увијек било ово: Како је могуће на најлакши начин од научних градива што већу количину дати дјетету: Да се наравно са множењем ових научних градива при таком схватању множе и захтјеви, које стављамо ученицима, — разумије се по себи. Мало мијења ствар, што већ сада јачају некоји гласови опомена, и што и сами надзорници куде систем претоваривања, правац је једном ту, да у градиву нађемо принцип, и само кад тај правац оставимо, моћи ће школа садашњости заузети чврсто становиште према непрегледном неучном благу. Зло стање излази при мноштву данашњих наставних градива на видјело, али се оно у клици приправило већ одавно. У педагогији није у опште питано много по законима душевног и тјелесног развитка, а и пређашња времена нијесу показала у овом погледу никад особите резултате. Нашем времену, ако Бог да, будућности пак за цијело, задржано је познање и ријешење ове задаће. Само мали број изворних педагога упознао је до сада ту задаћу, али је закон псторијског развитка, да сазнавања великих духова тек послије дужег времена постају опће добро и задобију практични значај. Данас још нијесу идеје Песталцијеве, у којима је одушевљено поздрављена нова педагошка ера још прије по столећа, у својој цјелокупности прешле. у праксу, а камо ли да су изидане у даље образоване.

УЧИТЕЉ“ 18