Učitelj

ИЗУЧАВАЊЕ ДУХОВНОГ ЖИВОТА

Тек пошто је у 4. веку пре Хр. радовима Аристотела створена, наука 0

духу, отпочело се у опште правилно, систематичко и свестрано обрађи-

вање науке. И то је сасвим природно. Наука се може појавити само као резул-

тат системисаног истраживања и испитивања. Али, да би могао да врши каква истраживања по плану, човек претходно треба добро да је познат са операцијама свог ума, да зна н. пр. које методе и како треба употребити при истраживањима, те да се дође до што сигурнијих резултата, да зна шта треба избегавати при проучавању извесних појава, те да се не оде на погрешан пут и да се не дође до лажних закључана, да зна како постају и у колико су истините у опште идеје и др. Једном речи човек, ма којом науком да је вољан бавити се, претходно треба детаљно да зна: како се у духу човековом врше разне операције ума, и који су услови за правилно вршење истих операција. А то све казује психологија.

И тако дакле, пре сваке друге науке потребно је знање психолошко. И не само то, Исто тако и студији ФилосоФије мора претходити психолошка студија. У колико су истинити они општи принципи о светскоме поретку, који су заједнички резултат свију наука, у колико је дух човеков кадар да продре у суштину природе, у колико је знање наше ограничено. — то су основна питања Философије, и у исто време питања, која се само темељитом психолошком студијом могу расправити.

Па не само за науку и ФилосоФију — психологија има важности и за уметност и књижевност. Цељ је уметности ла задовољи естетичко осећање. Али претхедно ваља бити на чисто са природом тог осећања, са условима под којима се оно развија и од којих зависи; а то је све у самој ствари психолошка студија. Исто тако приповедач, песник — у опште књижевник — треба добро да познаје душевни живот човечји, треба.

да. је добар психолог.

Правници и лекари такође треба да су познати са психологијом, јер само тако и своје стручне послове могу вршити како треба. А да педагог. __ васпитач омладине — треба да је у исто време и психолог, није потребно ни помињати.

На послетку — психологија је сваком човеку потреби себе — довикивао је Сократ својим суграђанима. И доиста, ко хоће да влада, самим собом —- а то је највећа вештина —- ко хоће да сва своја дела у животу потчини разуму, а да се не поводи по тренутним и случајним прохтевима и страстима, ко хоће самог себе да васпита, тако, како ће бити прави и потпуни човек, т. ј. личност, којом искључиво влада дисциплинисани раребно да добро познаје а треба да је по-

а. Познај самог

зум, томе је — поред чврсте воље — преко пот самог себе, а поглавито свој душевни живот, ради чег знат с истинама психологије.

Довољно је и ово неколико напомена, те ла читаоци увиде огромну ре сваке друге науке и ФилосоФије,

ебна је свима оним практи(педагози, правници, лекари

вазжпост психологије. Она је потребна п потребна је уметности и књижевности, потр чким радницима, који са човеком имају посла