Učitelj

26 ИЗУЧАВАЊЕ ДУХОВНОГ живота

и др., потребна је на послетку сваком човеку ради самоваспитања. Пеихологија је наука над наукама, она је центар целокупног знања људског, у њу се стичу све остале науке. Психологија изучава дух, а све науке, целокупна култура и цивилизација — све је то производ духа.

Али шта у самој ствари видимо % Да ли психологија, збиља има данас оног кредита и ауторитета, који би према задатку свом требала да има 2

Ради одговора на постављено питање довољно је да завиримо у наставне програме данашњих школа. Од средњих школа психологија се готово само у учитељским школама учи. Исто тако на вишим школама, на универвитетима, психологија се по правилу предаје само у факултетима, намењеним специјално Философским наукама. У гимназијама, које својим ученицима треба да даду неко опште образовање, психологија се обично не предаје. А да ли је потпуно то опште образовање, кад ја познајем спољашњу природу, а самог себе не познајем 2

Већ из овога се види, да се психологији не придаје ни близу она важност, коју она према задатку свом има. И доиста, сваки са много већим поштовањем гледа н. пр. на механику и хемију, чији су закони тако обилате цримене у индустрији нашли, но на психологију. Шта је узрок тој појави %

По нашем мишљењу, узрок је сасвим прост — необрађеност саме психолошке науке. Ни сами основи ове науке још нису утврђени. И данас н. пр. неки научари и Философи, заједно са средњевековном схоластиком, сматрају да у духу човечјем пре сваког чулног искуства постоје извесне „урођене» идеје, и доцније чулно искуство само је материјал, који се у духу сређује према тим ошштим идејама. Откуда пак у духу пре сваког искуства тих општих идеја — то не знамо. Излази да је душевни живот нека натприродна појава, коју нисмо кадри да протумачимо.

Али да оставимо на страну питање о суштини духа, па да видимо до каквих је резултата, дошла т. зв. емпиричка психологија, која је до сад у Инглеској најбоље обрађивана. Инглези су практични људи — неће ваз. дан усуштином» да се баве, већ анализују и испитују појаву, коју пред, собом имају. На тај су начин дознали, да удружењем престава —- слика од спољних предмета, које кроз чула добмјамо, — постају идеје, да удружењем парцијалних идеја постају општије идеје, да је то удруживање престава и идеја основица извођењу закључака и свима осталим радњама нашег ума. Али та теорија асоцијације, створена анализом елементарних "појава духа, у исто је време готово сва садржина сувремене емпиричке психологије. Оложенији појави душевног живота, и нарочито дух узет у целини — још су веома слабо проучени. Под којим условима и по којим се законима развије дух код једног човека тако, да у њему претеже осећање, и то специјално једно осећање (н. пр. естетично или религиозној, код другог пак тако, да у њему претеже умна радња, интерес за науку и Философију , који су услови за хармонички развитак свију духовних способности 2