Učitelj

41) НОВА ШКОЛА И РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШИХ ОСН. И СРЕДЊИХ ШКОЛА

васпитање, које се састоји у образовању моралног карактера. Овим школама хоћемо ми дакле, да у првој линији образујемо људе без обзира на њихово стручно занимање у доцнијем животу; ми хоћемо, да код наших младих ученика развијемо карактер ; хоћемо, да их спремимо, да буду достојни чланови друштва, коме ће моћи вазда служити и никада не бити штетни и опасни, Тек кад будемо положили бар трајан темељ за правилно развијање карактера, онда је на реду, да сваки од њих избере један извесни рад, којим ће се целог живота занимати.

Без онога првог, т.ј. без карактера неће ни друго, његова стручна спрема и рад бити од добра, па ма то био сељак, трговац или чиновник, јер се вредност човека, по на особ илиу друштву у опште, цени у првом реду по његовоме моралном карактеру а пе по умпој подобности, као што би то материјалисте хтели. Ово је истина на коју сваки мора доћи, ако иоле о томе размисли. Представите себи, шта ће бити са једном државом или целим друштвом, ако су сви чланови образовани само за добре земљораденике и запатлије или чиновнике, који могу бити у своме послу и најинтелигентнији, ако само при томе нису и поштени и ако немају каракторности! То друштво мора пропасти, јер његови чланови немају опо, што је најпрече за сваку људску заједницу, немају карактера. Ту сваки члан има своју засебну цел, ту се сваки бије да добије, ту је борба једнога против свих и свих против једнога. Ту влада материјализам и опет само голи материјализам. Неумесно је за то мешати стручне школе са васпитнима и тражити, да и последње имају за задатак такође стручност и знање а занемаривати облагорођавање срца и образовање карактера, јер већ «последице овога занемаривања огледају се у неколико и у друштвеном животу у колико њим управљају интелигонтни и школовани људи,» вели Бакић у поменутој распреви.

Погрешно је тражење, да у наставни план васпитних школа уђе оно, што је најкорисније за ученике с погледом на њихов доцнији практични живот, јер ако би то било правилно, онда би још корисније било по њих, ако би их учили не у привреди и у занатима, већ у интересирању, крађи, отимању, и т. д. пошто се, ваљда, на тај начин са много мање трошења. снаге дође до много веће материјалне користи. Ну то ваљда нико од нас не жели у напред и да не мислимо на ужасне последице, које би услед тога морале наступити.

Не дакле у наставни план оно, што је корисније, него оно без чега не може бити правилног и потпуног васпитања, јер ми нарочито наглашујемо — знање у васпитним школама има само релативну вредност а не апсолутну; оно није овде цел,