Učitelj

НОВА ШКОЛА И РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШИХ ОСН. И СРЕДЊИХ ШКОЛА 439

За то и тражимо, да се наставни програми наших основних школа а тако и средњих, измене и поправе, али само у идвалном смислу с обзиром на идеални задатак тих школа.

Не сумњамо, да су многи и убеђени, да наши данашњи наставни програми одговарају задатку основних и средњих школа. Али, ми смо уверени, да се баш тај задатак школа још и данас погрешно схвата, као и пре, када су програми прављени, иначе они и не би били овакви. Шта више већина гласова, који се још и данас чују за измену програма, казују, да се зацело још није на чисто са задатком основних и средњих школа. За то и измена програма у томе смислу не би била од користи и њоме би се слабо шта боље постигло. Нама треба овде на првом месту, да је цел јасна, да рашчистимо питање, шта је задатак осповних и средњих школа, па тек онда, да видимо, шта нам према истом не ваља у наставним програмима као и у ком смислу треба учинити измене.

1 ОСНОВНЕ ШКОЛЕ.

Па како се схвата код нас задатак основних школа !

Др. В. Бакић у својој расправи «о карактеру и образовању карактерности» вели: да је у нашем данашњем школовању сва брига посвећена развијању разума и задобијању знања, а облагорођавање срца и утврђивање карактера остављено је више случају.» Ми ово потпуно верујемо. Ну ипак нек нам је допуштено, да се послужимо пеколиким примерима.

У листу наших учитеља од 1889 године вели се: «оно што је неопходно за народ, масу, треба то и да дају основне школе,» а то је — тако пише један учитељ — на првом месту «знање из пољопривреде, па онда писменост и знање.» Он резонује даље овако: «сељачки син учи граматику, опширно науку хришћанску, историју, земљопис, познавање природе, и др. а кад сврши школу па оде кући, он онако исто као и његов отац оре, копа, сеје, гаји стоку.» Говорећи о вишим основним школама, вели се тамо, да су оне за нас луксуз. Тамо се пита, шта је корисније: «да ли знати све прилоге, свезе, глаголе, заменице, све могуће зетске или рашке жупане, амвоне, стихаре, ораре, све бубе, црве, биље, или је боље знати: колико и кад треба дубоко орати, како кад и шта треба сејати, како треба овце гајити, како се подиже шума и жива ограда, како се сади и реже виноград 1» Још се ту тумачи, да је учитељ принуђен «да кљука ђака, (са) оним огромним знањем и да га спреми за попа, филолога, псторика, географа, природњака и т. д.» [!).