Učitelj

ПИ а рана нН МОМ ННВ А И Ерт

540 МВС АВИ Но А У Па А 086

После свога двогодишњег рада у овом положају, године 1818., знамените у историји због тога, што тад отпоче тридесето-годишњи рат, — буде он премештен у друго занимање, које му је више годило. Он би позван у Фулнек, у то најстарије гњездо моравског «братства», где је поред проповедничке дуж“ ности вршио и надзор над тамошњом братском школом ; те је имао и довољно прилике, да продужи своје дидактичне радове.

Док су се тада све више гомилале олујине тридесето-годишњег рата, провео је Коменски у Фулнеку три најсретније године свога бурног живота. У то време он се и оженио први пут. Године 16921. провали један део шшањолске савезничке војске у Фулнек и спали га до темеља. Коменском ту пропаде све што је имао: и библиотека и сви списи, који су били плод његовог рада из тог времена.

То беше почетак оним страшним гоњењима свега, што није било католичко, па и почетак гоњења чешког братства и његовог свештенства, док се на послетку та прогонства, не свршише исељењем 30.000 породица, међу којима је било 500 племићских.

Ну и та страшна олуја, прогонства, што расу општину чешког братства, не могаше је са овим да уништи. У тренутку највеће беде указа се звезда, која нашем Коменском осветљаваше пут , док га не преведе преко границе отаџбине му. Ова звезда беше већ поменути покровитељ «братства", Карло плем. Керотински.

Он се беше уздржао од учешћа чешког племства у устанку против Фердинанда П., због чега је за неко време био и поштеђен од прогонства, ма да се иначе верно држао своје вероисповести. И тако је он био у стању да браћи своје вероисповести, бар за време, даде уточишта на своја, 94 добра, што их је имао у Чешкој и Моравској. (Особито спахулук Браниград на реци Орлици, био је права обећана земђа за гоњену «браћу». Ту се склони и наш Коменски са још 24 свештеника, изгубивши у тој невољи и жену и двоје деце.

Неодољива жудња којом је увек чезнуо, да својим мислима даде јавног израза и која је као црвена нит проткана кроз цео живот Коменскога, — није га оставила ни у овом времену велике беде. Цео низ списа, који по својој садржини стоје У тесној вези са појединим менама овога тешког времена, најбоље сведочи, како је овај велики дух, уздигнут изнад колебљивости своје судбине, личне и породичне, — имао увек у виду само опште добро, и како је он, будући потпуно свестан свога, позива, у свим приликама све своје мисли управљао једино ве-