Učitelj

из школиног ЖИВОТА 871

Зашто, Петре, не седиш право и не гледаш у мене. А он на мах бризну у плач. Деца се сва на мах ућуташе и само гледаху, шта ће сад бити.

Петар устаде и рече кроз плач:

— Господине, ја сам јутрос први дошао у школу. Кад сам пошао на место, видео сам на Јовановом месту једно лепо стакло, Ја сам погрешио. Украо сам га и сакрио у кошу,

— Иди, Петре, донеси стакло, рекох ја.

Петар донесе стакло и предаде га мени.

Ја га онда упитам :

— Да ли би ти, Петре, волео, да ти неко неку ствар украде 2

— Не бих, одговори он.

— Теби није мило, кад ти неко нешто украде, тако исто није мило ни Јовану ни свима осталима. Па зашто си то урадио 2

— Погрешио сам.

— Оћеш ли још који пут тако учинити 9

— Нећу никад више,

— Шта да радимо, децо, сад с Петром2% Он је своје зло дело признао, покајао се и казао да више никад неће красти,

Деца се ућуташе.

— Да ли је право да му 32 сад опростимо 2 рекох ја.

Зачу се: право је, право је.

— Е, кад сви кажу, да, је право, да ти опростим, онда ти и ја, Петре, праштам, јер си се покајао. Али сад ћу свима нешто казати, што треба добро да упамтите и никад да не заборавите.

_ „Што ниси рад, да теби други чини, немој чинити ни ти другоме,“ Хоћете ли сви тако — Хоћемо, хоћемо ! А сад идите сви својим кућама.

ж

Од тог времена — хвала Богу — у мојој школи ни једне крађе није било. Причица је дубок утисак у њиховој души оставила и оне, који би можда у томе грешили, у неколико упитомила. Сад и најмања стварчица, која се загуби, пошто се нађе, износи се мени, те јој се тражи газда. Изрека : „Што ниси рад да ти други чини немој чинити ни ти другоме,“ — уродила је добрим плодом.

ж

Ово зло, где се појави — ваља енергично искорењавати им то живим примерима а не дугачким говорима и беседама, имајући свагда на уму зле последице тога зла, које ће, кад деца пређу у грађански живот, заузети још већег маха. Ако ли се пак у томе успе, бнда таква деца, ступајући у