Učitelj

878 РЛАСНИК

Пошто се добије јалица, добију право сви, и који су били истерани и који нису, да опет бију, дакле они чија је игра, бију са свим с почетка. — По некад се с почетка уговори, да не добивају то право и они већ истерани, но само онај, што је натерао јалилу.

Кад све поистерају, од ових што бију, онда су добили игру они што ватају, а ови што бију изгубили су је, а не предали, и онда се мењају — они, што су били у пољу, долазе да бију, а сви иду у поље да ватају. ђ ж

Највећа вештина је у добром и вештом поткачивању лопте, у бијењу. Извепбана рука сама уме удесити, да лопта не буде бачена баш: у руке доброме ватачу, но, или да га пребаци, или да падне пред њега, или, пре шесте, и у страну где год, где су лошији ватачи; ко није вичан, тај треба, да бије увек по земљи. За тим вештина је у добром ватању и правом гађању.

Карактерни су знаци: наизменично умерено викање, и мртва тишина. После подвика онога, који бије, наступа, обично, за време док лопта лети, мртва тишина, затегнута пажња и с једнеи с друге стране, коју наскоро прекида јасно радосно клицање, израз допадања с једне, ма које, стране, и некако замукло тешкање и журење, израз непријатности, но опет скопчане с надом, с друге, противне стране. Једна је страна, она што је у пољу, у непрестеном, умереном покрету, пуном пажње и трудбе, да се учини све, што се може за добро своје стране; друга је страна више пасивна, сем једнога активнога члана, а остали или прате пажљиво ток игре, или се забављају док на њих не дође ред, чим другим седећи, иди лежећи, или најзад јурећи се, обаљивајући се и шалећи се, У ове стране су живци више у миру, а дух у пријатном расположењу ; у оне друге је у напре-

_гнутом стању, у делатности.

Поред умереног кретања свију органа, специјално се овде јако веџбају десна рука, а особито око, и то у једној врсти веџбања, коју никаква гимнастика не даје. За време јахања, преношења јахајући, врше се оне веџбе у кичми и ногама, које и у игри „Алајтопи,“ при јахању, ал само овде је оно све комбиновано још и с одом, с покретом.

14. Кријење лопте. (Прибележено у Трстенику и Крагујевцу). За ову игру треба доста простора, бар 50 метара у дужину, а толико и у ширину. Место треба, да је равно, без дрвећа и жбуња, но и без прашине —- најбоље ледина. — Играју је и одрасли, и неодрасли, п измешани, ал опет приближни вршњаци. Број играча је произвољан, од 6 најмање, па на више; играју је са свим угодно и 20 и 30 њих; мора бити паран број играча. — Ова се пгра Игра једино лоптом. — Игра се увек, само не зими и кад је врло влажно време; игра се често и радо. |