Učitelj
= 40 175 879
ж
Прво се поделе на двоје; цареви су обично најбољи играчи. По том бацају „сушу — килиу.“
Који добију игру, ти иду у страну, те крију лопту — даду је једноме, а он је сакрије у џеп или у недра, ал тако, да је непрестано држи у руци, како може лако да је извади и да гађа. И сви остали помећу тако руке, и граде се, као да је у свакога лопта. — У цара не сме да буде лопта " првог и другог кријења; у једног истог не сме да буде лопта два пут у застопце.
Они, који су изгубили игру, који ће да буду у колу, обележе коло за оно време, док они крију лопту, — метну две белеље, обично два по већа камена, на 10 до 15 корака раздалеко, и то је „коло,“ па, онда сви стану унутра у коло.
Ови, што су крили лопту, дођу и помешају се с онима, што су у колу. Ови они, што су у колу, на опрези су, и сви се варде, пазе се од оних, што су крили. Онај пак, у кога је лопта, гледа, да удари крадом, обично с леђа, неког најбољег играча од оних, што су у колу, осим цара, првог и другог кријења; најбоље је, ако је вешт, те при том само га очеше лоптом, па лопта одлети даље.
Ако тада случајно омаши, те не удари никога, онда је он, онај, у кога је била лопта, истеран, излишио се, те тб игре није више активан. То је исто, ако погреши, те за време првог и другог кријења удари цара оних, што су у колу.
Ако пак са свим уредно удари некога, онда викне: „Беште | 1 и сви, који су крили лопту, сем цара, у првом и другом кријењу побегну. Они пак, који су у колу, гледају, да брзо дочепају лопту, па, или да о додаду неком, који добро гађа, па ма и цару, те да гађа ма кога од оних, што су крили лопту, осим цара првог и другог кријења, који за то и не бежи, — или гађа сам онај, који је први дочепа.
Ако сад, при том гађању, буде ко ударен, онда, је тај истеран, излишен; ако пак не ударе никога, онда је онај истеран, ког је ударио онај, што је у њега била лопта сакривена.
После тога нареди цар оних, што крију, двојицу, да се пребацују. Од те двојице не мора бити ни један онај, што је у њега била. лопта. Цар пак оних, што су у колу, наређује двојицу, да врдају. Ова двојица стану један на једну белегу, други на другу, па се пребацују, а она двојица врдају, и то иде тако, док једноме од ове двојиц, што се пребацују, не дође на згоду, да гађа некога од оне двојице, што врдају. Пре, но што се три пут пребаце, не сме се гађати ; не сме гађати ни онај, који, тад пребачену лопту, није уватио.
Ако при том гађању не удари никога од оне двојице, истеран је тај, што је гађао и цар наређује на његово место другога, да се пребацује. Ако гађани, а не и ко други од друштва, увати лопту којом је ударен