Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

школовању, боље него и на чем другом, јасно види, кад народ иде напред, тако се исто нигде не осећа тако живо штетан утицај прилика, којима је обележено стање у народу, кад он заостаје на путу културнога напредовања. Не мора се очајавати о судбини народа, ма како да су рђаве прилике, у којима се налази, само ако га нису оставили љубав према својој просвети и вера у своју снагу да себи извојује бољу будућност. Народом може по некад, услед учестаних недаћа које му снагу троше а вољу убијају, овладати индиерентост према јавним пословима у својој земљи. Док се та индисерентност не пренесе и на школу и школовање, не сме се сумњати у његов опстанак. За школу се онда везују наде, које не дају да уздање клонулост замени, да веру сумња потисне, да снази полет млитавост убије. Њој се оставља узвишени задатак, да васпита нове генерације, које ће и хтети и умети, да подигну што је пало, поправе што је покварено и новим животом задахну што се немару подало, како би се са више вере, прегнућа и самопоуздања пошло новим путевима бољој будућности.

Није Србија једина земља, којој је суђено да јој се народу снага, потребна за крупније послове и узвишеније задаће, ломи у непрестаним трзавицама, којима је мучно наћи смисао и погодити узрок, гко се узме да је добро народно крајња мета, којој морамо сви подједнако тежити. Таквих је трзавица бивало, бива и биваће у свих народа, на које ми данас завидним оком погледамо, — и они су их савлађивали и савлађују, па ће их и савлађивати. докле их год не изда вера у своју снагу и нада у своју бољу будућност. Трновит је пут, којим се иде напретку. Народи којима је угодно живети животом африканских дивљака не морају никакве сметње савлађивати; пропаст ће им доћи сама и незвана У борби се оружје прекаљује, уа на муци се, вели Његуш, познају јунаци“. И живот је непрестана борба. Јунак је, који уме искушењима да се не пода, а опасностима да одоли. Подлегпе ли, пропао је. Врлинаха које се траже за борбу, у којој се крв лије. нама није потребно тражити примера и угледа; доста нам је наша прошлост. Али и културна борба има својех опасности, због којих и истиче извесне захтеве које пароди морају задовољавати, ако не желе да им подлегну. Подлећи и овде значи — пропасти. Какви су ти захтеви, и врлине, које се траже за оваку борбу, томе се морамо учити у напреднијих од себе народа. Опи су старији и оваким пословима вичнији; туђим се искуством користити није грех него врлина, разуме се, кад се њоме уме користити. Који сваки посао увек од себе и из почетка почињу, · показују се у слици људи, који се допста имају рашта сажаљевати.