Učitelj

734 | КЊИЖЕВНИ | ПРЕГЛЕД

ходи свагда спавању стање „сањивости“. У већини случајева, на против, прелаз од будноће спавању брзо се врши.

Неки пут сан у један пут савлада дечка; он шта више заспи у неугодном положају и заглуби сеу дубок сан. У спавању ваља разликовати тренутак кад се заспи, период дубоког сна, период ослабљеног сна, и, на послетку, тренутак кад се пробуди.

Тек код деце, која су школског узраста, спавање је условљено телесним и духовним умором; у мале деце нема тог умора, који и није неопходни услов — они спавају не што су се уморила, већ из просте потребе да спавају.

Код здравог се детета сан појављује сам по себи. При том ваља имати на уму, да ће дете лакше заспати у толико, у колико је пре тога мозак раздраживан. Обично затварају собу, удаљују сваку лупу и шум, говоре тихо — једном речи избегавају све, што на мозак може дејствовати. Али и овде много зависи од навике. Много има породица, које веома оскудно живе да би особиту пажњу могли обраћати на малишана који спава. Старија браћа и сесре разговарају, играју се и лармају, шиваћа машина зврчи, домаћи се послови раде, али дете, навикло на све то, спокојно спава.

Поменули смо о рефлексима. Њих има и кад дете спава, _али је тада њихово "дејство много слабије. Али истурање мокраће и нечистоће не бива код деце несвесно кад су будна. Па чаки у спавању врши се нервни утицај, којим се задржава истурање, ма да је тај утицај несвесан. Ако је надраженост, што долази од потребе истурања, вема јака, онда дете врши истурање, да би добровољно и свесно задовољило потребу. Ово чудновато задржавање рефлективних раздражења за време сна опште је правило; где нема тог задржавања, ту имамо посла с болесним стањем, коме је лекарска помоћ потребна.

У колико је дечко старији, сан је слабији. Сад су довољна и мала раздражења да се дете пробуди. Неки пут наступа краћи период дубоког сна, али се буди у тренутку, на један мах, као што је и заспало. И за време најдубљег сна непрекидно се врше најважније животне функције, као што је куцање срца, дисање, варење и др., из чега излази да те радње нису потчиње несвесној вољи.

Једина и уз то несвесна радња мозга за време спавања то су снови. Најздравије је спавање кад се не снива, јер само се тада збиља одмарају сви мождани и нервни конци; тада је мозак слободан од прилива крви, који наступају при свакој мисленој радњи, па и у сну. У мозгу ће бити у толико мање крви,

са а а а о"