Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 738

довољно развијених органа — све се то врши већим делом за време спавања; одавно се зна, да је спавање неопходно за прве животне процесе код деце. И с тога није чудно што онда, кад дете „неће да спава,“ прибегавају најразноврснијим вештачким начинима да га „успавају.“ Ради тога како у двору тако и у колеби сиромаха од вајкада се налази колевка. Чак и дивљаци закаче своје дете за нешто што личи на љуљашку, која је притврђена за гране од дрвета или за стену какву.

Обичај да се деца стављају у љуљашку сачувао се веома дуго, ма да је наука доказала шкодљивост тога. Лекари су нашли да трајно и једнолико љуљање — било на рукама, у љуљашци или кориту — успављује дете само услед монотоности оних кретања, која производе у мозгу периодичне приливе крви и тиме отупљују мозак, напомињући стање хипнотично. Исто дејство производе и други чулви утисци, који се једнолико понављају, као што је н. пр. 50 или више пута монотоно испеван какав стих или пресмица, једнолико жуборење и др.

Шо је дете мање, то је већа потреба за спавање; али оно спава не услед тога, што су се радњом уморили мишићи и мозак, пошто је сва радња веома незнатна. Спавање је за сисанче једна неопходност, јер баш у том времену оно се снажи и расте.

По томе, новорођено дете готово непрестано спава. Кад је здраво, оно се по четвртину часа буди само с тога што мора да сиса. Али већ у 7-мој или 8-мој недељи оно по пола часа не спава. У 4-ом или 5-ом месецу будно стање траје по читав час; али чак и на крају прве године дете више спава но што се у будном стању налази.

Потреба спавања поступно се уништава. У З-ћој години 10—19 часова ноћног и 2 часа дневног спавања потпуно је довољан. Од 4-те године неке деца престају дању спавати, а број часова ноћног спавања бива све мањи. Ако у 7-ој години спава још 10'; часова, то му је у 10-ој гидини довољио 9), часова, у 12-о] 9, а у 14-ој не мање од 8 часова.

Веома је карактерно спавање сисанчета. Оно најрадије лежи на кичми, са рукама горе подигнутим. Дисање је дубоко. Понекад је ритам дисања нешто неправилан. На дражења коже дете одговара автоматичким рефлективним покретима, који бивају без садејства мозга.

Спавање деце испитивали су Фирорд, Розенбах, Фехнер. Калшитер и др. Из њихових испитивања да напоменемо поред осталог факт, да спавање наилази доста неочекивано. Не прет-

„