Učitelj

760 ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА

гледишта нарочито они, који ни у новије доба не напуштају мисао о засебној моћи за осећање.

Очевидно је, да је још једно, четврто, схватање могућно, које нам можда најнепосредније износи утисак, који на нас чини Фактично стање унутрашњег искуства, а не упушта се у тумачења и у претпоставке. Ово схватање држи у неколико средину између гледишта о првенству овога или онога саставног :ела унутрашњег опажања, и гледишта, што допушта више једнако самосталних Функција, пошто представу и осећање схвата као координоване саставне појаве једног и истог унутрашњег догађаја, а све, што обележавамо као афекат, нагон, желење, хотење сматра опет као саставну појаву или специјални облик осећања. Ово се гледиште додирује највише са напослетку наведеним гледиштем. Ну ипак је разлика битна, јер осећање и представу не сматра као различите догађаје, но као делове једног и истог процеса, који се у ствари не дели, но је дељење његово само резултат психологијске апстракције. На сваки начин да апстракцији не смемо одрећи право да раздељује појаве на овај начин, али психологијска анализа може злоупотребити то право, ако узме те саставне делове, апстракцијом задобивене, као стварно оделите догађаје, или их шта више сведе на разне душевне моћи.

Присталица овог четвртог гледишта моћи ће се ослонити пре свега на непосредно схватање аката свести. За ово су схватање осећање и представа унутрашња искуства, која увек једно друго прате и међусобно се одређују, један елеменат може превлађивати други, али зато ипак нисмо никада у стању, да докажемо потпуну независност једнога од другога. Стварно би се јелинство ових основних душевних Функција могло само тако оборити, ако би истраживањем могли прибавити довољно основа за независну егзистенцију ма ког од ових еле-