Učitelj

ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА | 161 мената. Док се то не постигне, домле год сав основ буде у унапред смишљеном гледишту иу претпоставкама, дотле ће оно схватање, које може вредети као најнепосреднији израз Фактичнога стања, бар то право моћи задржати за се, да је између разних претпоставака најпростија. Непосредно унутрашње искуство односи онај саставни део нашег унутрашњег догађања, који називамо представом, у опште на какав објекат,а дутевне покрете сваке врсте, т. ј. догађаје у животу осећања, на субјективна стања свести. Психологијско истраживање о узајамној вези ових Факата не може поћи даље од онога што већ и само просто искуство примећује т. ј. да субјективна стања на разне начине одређују објекти и сбратно, да се и схватање објеката одређује не мање субјективним стањима. Једино и фактички лато нам јединство је управо та нераздвојна веза представа и осећања, и ми немамо основа претпостављати, као да су ози, нашом апстракцијом раздвојени саставни делови унутрашњег опажања, процеси, који су стварно раздељени или шта више и независни један од другог. Прави основ овог раздељивања је бесумње у егзистенцији опрека код осећања — угодно и неугодно, или задовољство и бол — што сматрамо као карактерно својство свих душевних покрета. Али то још није довољан мотив да осећања сматрамо као самосталне догађаје, то можемо штавише изнети увек само као првобитну особеност свести, да је одређена својим осећајима и у опште својим унутрашњим стањима на известан начин, који се између опрека креће. Прилику, ла су извесни осећаји, као тамне боје, дубоки тонови спојени нарочито са осећањима неугоднсга (бола), други, као јасне боје, високи тонови са осећањима угоднога (задовољства) на сваки начин треба протумачити. Ну тим би се моглоу-