Učitelj

ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА 768

уживети, да замислимо себи, као да је то увек и свугде фактички ток наших представа. И ко би могао изнети противне разлоге 2 Што се мене тиче, ја могу са своје стране тврдити - кад нисам преокупован интересантним и живим описивањем психологијских писаца —— да така питања и осећања примећујем тек тада, када представе постану предметом размишљања. а не при њихову непосредном схватању.

Другојачије је са оним доказима, који указују на Фактичку спојеност осећања и представа, ла би одатле извели првенство осећања, но што је код оног спорног резултата тобожњег посматрања, који нам својом непоузданошћу указује само на варљиву природу субјективног посматрања. Ону спојеност можемо допустити, али се из ње изводи и првенство осећања. а за то не можемо наћи потребан основ. Тако веза између осећаја и покрета треба да докаже, да је нагон за кретање или мишићно осећање првобитна душевна Функција; веза између пажње и осећања, да се перцепија на осећању оснива; дејство воље при поновном сећању треба да покаже, да сва репродукција полази од осећања. И кад бисмо пристали на све ове премисе, то за нас не морају бити обавезни и сви закључци, који се везују за те премисе. Али се за те закључке везују и други 3закључци, за које се никаква потврда изнети не може, до баш та спорна претпоставка, на коју се ослањају: тако ен. пре кал се тврди, да степен 2560 НРИТА представа зависи од степена њихова осећања, или кад се поставља и тежи да се потврди, да су сва виша осећања компликације и комбинације најпростијих чулних осећања. До такога схватања морамо приспети, када бранимо мисад, да интелектуална, еститична 'и морална осећања претходе увек представама за које се везују, само да