Učitelj

762 ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА

чинити очевидним највише то, да је у строју осећаја и свести подобност за така опречна стања. У осталом може се и тон (осећање) једног осећаја или представе исто тако сматрати као њихов нераздељиви и првобитни елеменат, као и њихова јачина и каквоћа.

На супрот овом простом схватању дабогме да је стављено доста тобожњих доказа за првенство и независност осећања. Али, као што то често бива у случајима тако званог самопосматрања, и ови нам докази једино доказују тежњу, да се унапред зачета мишљења претворе у токоршње Факте. Ко није под утецајем такога гледишта, тај ће у свем том видети само упут на узајамну везу између осећања и представа, или ће наћи, да првобитна стања наше свести садрже у себи нераздељено, што се дели тек у каснијем развитку и то од чести тек психологијском апстракцијом. Понекад дабогме да се не можемо отрести утиска, да психолог у ток мишљења ставља и осећања, о којима непристрасни посматрач не може одредити, да се заиста тамо и находе.

Таке анализе субјективних догађаја, које унутрашња искуства уједно и описују и тумазе, могу заиста и завести свога читаоца. И: нехотице се замислимо у ствари, које нам писац износи живо их описујући и често нам тек енергијским прсмишљањем долази до свести, да смо следили само туђем примеру. Тако находимо у разним описима психологијским веома очигледно изведено стање питања, ослушкивања, пажења које токорсе чини биће свести. У тренутку, кад једна представа хоће да продре у нашу свест, појуре, тако се вели, питања: шта је тог откуд долази то > шта ће бити од тогаг — питања, која се наравно с почетка јављају само у облику осећања, а то чини тобож несумњивим, да осећање претходи свему опажању и мишљењу. И заиста, ми можемо себи представити, да така питања и осећања обладају мишљењем, ми се можемо шта више у ту представу тако