Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

881

литератури приновљено, где, шта и како могу наћи за потребу своју Од колике је вредности овакав преглед литературе, није ни потребно да говорим. Само скрећем пажњу читалаца на то, да виде колико се велики број књига само ове врсте принови за годину дана у ческој литератури. Ово нам, сем осталог, казује како је велика штета што у нас учитељство у опште врло мало или ни мало не познаје чешку литературу.

Ш. Из педагошке литературе словенских народа. Учинивши преглед рада на просветнои пољу свога народа, Чеси су одмах за тим бацили поглед на братске им земље, на земље осталих словенских народа. Колико ми је мило што у овом видим лепу поступност од свога народа, ка народима братским, још ми је милије што у овој књизи видим како су Чеси одмах за својим народом поклонили пажње народу нашем. Јер у овом одељку прво се говори о литератури сриско-трвалиској.

Вредни учитељ прашки А. Јирак од више година прати нашу литературу, наш језик зна добро те је чешком читалачком свету могао лепо реферисати о литератури српско-хрватској.

Напоменувши како је књижевност српска и хрватска у опште била врло слаба и мала до г. 1848, писац даље разлаже како се напредовало после овог доба кад су В. С. Караџић српској, а Л. Гај хрватској литератури дали јачег полета. На крају писац износи књижевна дела која су се у српско-хрватсхој литератури јавила последњи година. Овде одмах пада у очи како је хрватска литература ове врсте богатија од српске. И то је истина. Али пада ми у очи одмах, да у прегледу српске литера_туре нема свега што смо добили последњих година, те тако излази да смо ми, Срби, још сиромашнији у овом. -

За ово пак ни мало не можемо кривити писца. Напротив, ја му се дивим како је и оволико могао прибрати. Он није могао доћи у Србију и Хрватску ла ту види шта имамо, него је пратио наше листове и извештаје просветне, па је из тога црпао материјал за поменути реферат свој. Он је дакле пратио ово што смо ми сами износили о својој литератури, и ако је што год ту изостављено, то смо прво ивоставили и“ запоставиљли ми сами, па онда и писац није имао одкуд докучити оно што ми сами нисмо објавили како је требало и ваљало.

Ја на ово нарочито скрећем пажњу наших читалаца, а нарочито писаца који приказују нашу књижевност у разним листовима. Јер код нас није реткост да о каквој сасвим обичној бро-