Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 833

У другим земљама штампају се нарочити годишњи извештаји о стању појединих школа и о стању целокупне просвете те земље; а то се шиље бесплатно и листовима и сваком који би се тим интересовао То имају Хрвати, а то у неколико имају чак и Бугари. Наш пак „Просв. Гласник“ таквих ствари доноси понајвише (и ако често не систематисано и непотпуно), а шаље се готово само томе ко се претплати. Нека сад тако чине сви па онда ни мало неће бити чудо, ако људи ван Србије о српским школама и просвети у опште знају врло мало или нимало; или ако то морају тражити овде онде по што год у страним новинама, и ако отуд неку ствар разумеју непотпуно или наопако.

Поред осталог, резултат оваке наше непажње је и тај, да се н. пр. на страни држи како је у просвети Бугарска дале«о и далеко претекла Србију. А то у осталом није истина. Али Бугари тако често и лепо истичу велики број својих школа. Међу тим сам велики број нечег не мора значити да је то много претежније од другог мањег броја, који је можда у суштини од веће вредности. А ми често и ово школа што имамо, сами пзгрдимо и наружимо, те није чудо ако се чита где год у каквој страној књизи н. пр како су српске школе врло удаљене, како зими деца ноћивају у самој школи, како кваре ваздух што ту и јело држе, како се самим тиме шире многе заразне болести и како управо заразе бесне свуда по школама и тд. Међу тим овога и ако има по где где, то су изузетци, зло и наопако кад би то било правило и свуда обична ствар у нас.

Учинивши ове напомене ја додајем само то: да би у нас требало више пазити не само на то да нам просвета и књижевност напредују више, него би ваљало мотрити и на то да се даје могућности сваком ко се интересује, да може сазнати шта имамо и како имамо, а не да ту могућност спречавамо или да помиње: мо да се непотпуно или наопако мисли и тиме о оном што у ствари имамо или што није баш тако јадно и жалосно.

А сад да идемо даље.

У одељку о ком овде говорим, пошто је пропраћена књижевност српско хрватска, тако је исто пропраћена књижевност и словиначка. [10 том долази одељак.

!У. Важније појаве у организацији основних школа неких европских земаља. У овом одељку говори се о школама у Швајцарској, у Угарској, у Хрватској, у Србији, Бугарској и Румунији, у Русији, у Француској у Италији, у Шведској и Енглеској. — Жалим