Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА · 27

Било је то пре три године. Био сам ревизор у Крајинском округу. То је врло тежак посао, господо. По вас дан седите у затвореној соби, гутате онај јад и прашину, гледате забринута лица учитељска, питате свуда једно исто, дочекују вас свуда једнако... И та монотонија начини вас нервозним....

Али; дужност је дужност. Кад вам се повери, онда морате вршити. |

И ја сам вршио, у колико сам могао савесније, гледећи да се не огрешим ни о дужност ни о човечност.

Ишао сам од шголе до школе и наилазио на успех овакав. и онакав; то се у осталом и нетиче ове приповетке. Дођем у К.:...

Запитам пандура што је по зади јахао:

— Где је школа

— Ено! рече он.

И показа ми на врх једног ћувика кућицу једну. Било је врло стрменито да смо се једва успели. А врућина беше тако страшна да ме је готово несвестица спопала.

Стигнемо пред школу. У авлији не беше никога. Предам коња пандуру а ја уђем у кућу. Лево смотрим једна врата отворена. Куцнем, али ми се нико не одазва Хладовина из собе тако ме мамила да ја уђох. И у соби не беше никога. Бацим шешир на сто па се спустим на столицу да данем. Кад сам се мало прибрао погледам око себе. Од намештаја беше један кревет, сто, три столице, једно ручно огледало на столу. (0 једном ексеру на зиду висила је пушка. Пошто прегледах собу, поглед ми паде опет на сто на ком је лежао мој шешир згужван. Ја га дигох и видим дуванску кутију.

У тај мах чух кораке па устадох.