Učitelj

године кретана. Од 2%њих у вароши седамнаесторици је била прва година! Ово је доиста ужасно, и ја не знам можемо ли ми с правом очекивати каки истински

напредак докле ово овако траје. И каки вам се ситни

_разлози не износе за премештај. И по варошима и по

селима, где је школа подељена траже мужа и жену учитеља и учитељицу, те да не би плаћали две станарине.

А у једној вароши председник тражи још да г. министар постави све „ружне“ и „маторе“ !.. “

Од четрдесет и шест учитеља у мојој ревизији није их ни једна десетина тражила премештај. Из овога се види, да и сами учитељи не воле премештаја. То је опазио и наш политички живот и с тога је премештаје употребио као казне, не водећи рачуна да се тиме и школа казни. И који су тражили, они су тражили само варош или ближе вароши ради родбине или школовања деце.

Па шта да се ради, те да се стане овоме злу на пут2 Како да се уради, тела премештаја буде што мање или нимало 2

Ово је лоиста велико питање и одговор на њега, ваља да задаје: бригу свакоме који је позван да мисли и ради на општем бољитку народа нашега.

Ја налазим да би у овоме и сами учитељи на првом месту могли млого да ураде. Они би то учинили, поред истинскога рада у школи, и избегавањем судара с меродавним политичким личностима без оправдане потребе. Не велим да учитељи не смеју да употребе своје грађанско право гласа, али им не доликује да буду страсни партизани, да буду Фанатици у својим убеђењима, па да тиме непрестано дају доказа: како су и мало читали и мало мислили о друштвеном „развитку. Јер сви мисаони људи данас то знају, ла срећа једнога народа не зависи само од облика владавине већ и од моралних и других погодаба, на које и учитељи својим радом могу утицати, За ланашње време нема боље хвале