Učitelj

8 ПРОСВЕТНИ ПАСТОРЦИ

то нико није тражио. И онда је ли чудо, што су боље оцене почели добијати они који се нису обазирали ни на поступност, ни на разумљивост, ни на метод, ни на здравље ученика; — Успех, и само успех, па ма се он и бојем истерао, па ма се сатрло и здравље ученика, то је била девиза и надзорника и учитеља.

И сиромах ученик постао је срество за добијање одличне оцене!......

И поред свега тога што сеса меродавног места два пута чула реч: да основна школа даје боље резултате него гимназија и да се у њој правилније ради; опет се мора признати, да су овакви ревизори својим захтевима _ много омели развитак наше основне школе, и бацили је у реакцију. Треба ли већега доказа за ово од примера, да један учитељ, који је редовно добијао петице, метао је своје ђаке босе на врућу пећ кад му нису научили добро „лекцију“ !7....

Што се од учитеља тражило, то су морали дати, али су они тиме јако и без своје воље изгубили врло много од свога угледа и профанисали науку, којој су били служитељи. После овакве реакције на педагошком пољу, није чудо што су професори непедагози узели узде просвете и рада у основ. школама у своје руке и што те узде нису испуштали ни онда, када је у министарству просвете (на меродавном месту) биои један чувенији педагог, и када је у Просветном Савету његов други пријатељ, « гт педагог, хтео себе да препоручи непедагозима нападом на све оно што учитељи раде, што је педагтошко ! ·

Колико је тај покрет против педагога и учитеља у опште био јак, види се из тога што су сваљиване кривице за све невоље у нашој домовини на леђа учитељска, што су учитељи нападани и гоњени за оно, што је професорима допуштено, баш онда, када су и овакви педа-

ПА И И