Učitelj

ПРОСВЕТНИ ПАСТОРЦИ 7

А за овакав назадак велики део одговорности лежи на преставницима наше педагошке науке. Или својом неспремом или толеранцијом и немаром, они су пустили да углед Учитељске Школе опадне толико, да се и за управитеље те школе постављају обични професори и без педагошке спреме и бег других потребних погодаба за то место. Учитељска Школа, која је некада „надбацивала свој задатак“, и из које су изила-, зиле генерације спремних, озбиљних и одушевљених раденика, данас је увенула башта, коју су политички мразеви толико исцедили, да се ни по чему не може мерити са оном Учитељском Школом, којој је ИЛ био г. Стева Д. Поповић.

Трајно опадање Учитељске Школе било је у везим са опадањем угледа учитељског. Професори непедагози стекавши погрешно мишљење, да је педагошки рад ситница, да јето рад личнога мишљења и личних погледа, почели су да омаловажавају тај рад и као школски надзорници, и као чланови Просветнога Савета, и као меродавни Фактори министарства просвете.

Као надзорници уносили су у читав рад. своје ревизије своје личне погледе и препоручивали методе, за које ни једна педагошка наука не зна. И ако су се ревизори сваке године мењали, опет су се некако погледи професора непедагога једначили. И на крају крајева учитељство у Србији увидело једа му треба, зарад успеха (који се по закону тражи) и зарад бољих оцена, на-

пустити. све друге обзире И педагошке, захтеве, па свима срествима, без избора, настати да се тренутно П0-

стигне успех, који бљешти, који даје право на бољу оцену. Нека је и површно, само нека иде брзо и глатко, то је захтев, који су сами ревизори поставили. Није се ту питало, може ли се такав успех постићи. редовним срествима и правилним радом! Вештину у раду, трајност успеха, тачно разумевање онога што се учило,