Učitelj

о душевним БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ 65

нога значаја, те ће ретко коме од „Учитељевих“ читалаца доћи до руке, — решио сам се да овде саопштим из ње све оно, што може бити од важности за једног српског радника на васпитању и да то доведем у везу са васпитним начелима. То ће бити много згодније овако у облику чанка, но што би било као књижевни приказ. ти

Узроци душевним болестима су врло разноврсни, као што су разнолики и облици у којима се јављају. Но опет две су главне групе тих узрока: 1) узроци што дају наклоност за лудило (предиспозицију), и 2) случајни (акцесорни) узроци који дају непосредан повод душевном обољењу. |

У узроке који дају наклоност увршћују писци: а) цивилизацију; 6) народност, климу, годишња времена; в) пол; г) религију; д) брачно стање, ђ) године старости, е) занимање, ж) притвор и робију, 3) наследност, и) васпитање. — У непосредне узроке увршћују: а) различне психичке и 6) телесне узроке. Као телесни узроци долазе на првом месту болести мозга, кичмене мождине и живаца, па онда разне остале болести, иступи у полном животу, трудноћа и порођај и најзад тровање (алкохолом, буником, кукутом, отровним печуркама, итд.).

Ови се узроци преплећу међу собом, те обично више

њих дејствују удружено, а веома су ретки. случајеви да |

само један узрок произведе душевно обољење. · Осем тога често је баш оно узрок што ми држимо да је: ног следица. А најчешзи је случај да ми последњу карику од читавог ланца узрока проглашавамо за прави и једини узрок лудилу (као страх, банкротство, несрећну љубав), док су прави узроци били много дубљи (прет теран страх услед нерваних поремећаја, неразумно шпе-