Učitelj

0 ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ

— > —

Неоспорна је истина да се са већом цивилизацијом увећава и број душевно болесних. У Енглеској нпр. за последњих 30 година број душевно болесних удвостручио се је; у Француској 1836 год. долазило је на 10.000 становника 5, душевно болесних, а године 1869 већ је тај број био порастао на 24; у нашој болници за душевно болесне било је 1880 године само 49 болесника, а године 1890 било их је већ 223 — за 10 година, дакле, њихов се је број упетостручио!

·_ Ово је Факт о ком се већ озбиљно мора водити рачуна. А нарочито они који се баве шпретњем цивилизације, васпитањем, не би требало да остану с овим кобним Фактом неупознати изближе. И баш то упознавање „Учитељевих“ читалаца с овим Фактом јесте цељ овоме чланку.

Повод за овај чланчић дала нам је једна ваљана књига“), која је ту скоро изишла, а коју су написала два наша стручна лекара. У тој се књизи описује тријестогодишње делање наше једине болнице за душевно болесне, а на крају се још додаје чланак О Угроцима „удила (стр. 81—94). У књизи, а нарочито у поменутоме чланку, налази се доста ствари, које морају интересовати сваког озбиљног васпитача. Али, како је књига доста скупа (2 дин.) а и иначе је више струч-

%) „»Душевне Болести у Србији“, написали др. Јован Данић, управник болпице ва душевне болести, и др. Михаило Цвијетић, секретар сапитетеског одељења министарства унутрашњих дела, Београд, државна штампарија, 1895, 80, са : планом, 9 графичка прегледа и 17 таблица, 100 страна — цена, 2 динара.