Učitelj

ЧИТАЊЕ У основној школи 281

и - де

само најпростијим стварима, написаним кратким лаким речевицама а дечјим језиком. Таквих ствари може се наћи најпре у „Невену“, још пак немамо нарочитих књига за то м „Невен“ (је пак скуп а редак у нашим школским књижницама, и код самих учитеља.

Изушћен је глас да у нас већ свака школа треба да има своју књижницу, и да је увек снабдевена дечјим књигама и листовима. Та и времеје и потреба да ч наша деца у школи читају и других књига осим читанке. Њих ваља систематски уносити у нашу књижевност, систематски створити добро дечју и омладинску књижевност.

Дечје и омладинске књите могу да буду од уџбеника корисније. У других културних народа има вазда књига за сваки узраст дечји, вазда листова, и већином одлично израћених у сваком погледу. У њихним школама учитељи и учитељице помоћу нарочитих књига упознају децу са домаћим и страним славним писцима; деца и сама на часовима таквога читања живо траже да читају или преписију што из овог или оног писца, између којих они већ имају својих симпатија.

У нашој малој и несређеној дечјој књижевности имамо два прва и најбоља класичара, две велике симпатије дечје — Чика Јову Змаја и Чика-Стеву. У нас је нови редак обичај да деца уз назив декламације изушћују и име песниково. У томе обичају има дубокога смисла. И учитељи и родитељи, који тако воле да им деца декламују, нека им увек разјасне шта значи то писац, или песник једне песме, и ко је он. Исто тако и кад им коју књигу пруже за читање. Има речи, има начина којима ће се деци ти појмови јасно унети у душу, и који ће као добро семе падати на земљу орачеву.

Па кад ли ће наша старија деца знати да читају и знати да траже од своје књижевности, и од свога наставника нешто из Доситија, из Ненадовића из Његуша, из какве српске — дечје — Јованке, Марије Бег, Отилије Вилдермут (на које ћемо узгред речено још дуго чекати): Гледајући како се наше мушко м женско учитељство развија имам ипак оптимистичке наде, да ће они знатно помоћи да наша дечја књижевност покаже систематска и нешпекулативна обележја. —

ж) Јовићево „Цвеће“ као да је прво, изузимајући неке не баш погодне књижице с бојеним сликама. ,