Učitelj
из школиног ЖИВОТА 397
вљаху се да кажу да то није истина, зли ја пустих Аранђеловића да видим докле ће, а желео сам, да он та своја тврђења побије. Ђаци осталих разреда чувши овакав разговор ућуташе св, па чини се не дишу. Све се претворило у ухо.
У овакој ситуацији продужисмо даље.
— Може ли сикира да једе
–- Секира може да једе.
_ Јеси ли видео шта једе 7
— Јесам, једе кокошке.
— Може ли да пије воду 2
__ Може, Ја сам гледао кад наша сикира стане да јури кокошке, па јури, јури... док ухвати једну, па је однесе на дрвљаних, па је закоље, те поједе. После сиђе у поток испод наше куће, те се напије воде, па се после врати, па се прући на дрвљаник те спава. -
На ово чу се полугласан смех од свих ђака, јер не могоше да одолве свом осећању. Аранђеловић се окрете, па се и сам на-. смеја ! Ја умирих ђаке, па наставих даље.
_— Знаш ли ти шта је секира 7
— Ја знам ом сечемо дрва.
— Да ли је то животиња, или ствар, или биљка. 2
— Сикира је ствар.
— Од чега се прави сикира #
— Секира се прави од гвожђа.
— На зар она има уста да једе %
— Има. Ја сам видео.
Овим скоро иецрпех сва питања о секири и босиљку, те намислих да њих оставим, те ако би се окренуло на боље.
— Шта има, Аранђеловићу, у вашем воћњаку 2
— Има свашта.
— Па шта баш има
_ Има шљива, дудова, ораха, крушака, јабука и трешања.
— Откуда тог дрвећа у вашем воћњаку 2
__ Не знам за све, а шљиве и трешње посадили су мој отац и мој стриц.
— Јесу ли одавно посадили 2
— Јесу доста одавно.
— Стоји ли дрвеће на истом месту где су га они посадили 2
— Па стоји, но где ће.
_— Знам, али зар не иде