Učitelj

О КАНДИДАЦИЈИ УЧИТЕЉА ЗА НАДЗОРНИКЕ 1008

знамо све шта се и како говорило о учитељима... опет нећемо о том више да говоримо“. Дакле он опет тврди, да је било и грдње и вређања и понижавања... На ово се не одговара. Очевидац тврди, да није било, а писац белешке са сокака тврди да је било! Онда престаје сваки разлог.

Ради читалаца могу споменути само ово. Кад је идућега састанка председник Савета одмах у почетку седнице најпре прочитао у ,Учши. Вечнику“ онај фамозни извештај из Савета о томе, под алармирајућим насловом „Дали оставке“!) сав је савет са чуђењем саслушао ово, и једногласно је донета одлука, да се извести господин министар, да је ово скроз неистинито, и да се умоли, да на ово пошље званичну исправку. ')

На послетку вели Ваш џисац: „Али не можемо а да овом приликом неистакнемо само једно јавно понижавање учитеља и основне школе. — У сред Савета речено је да основна школа пре 20 и неколико година била боља него данас, а нико од Г.Г. професора не устаде да каже: иије тако. Не рекоше то ни они који су били професори учитељске школе, ни они; који су сад проф. те школе па ни они који су из учитељства постали професори“. Ово већ нагиње ономе у „Учи. Веснику“. Овде се највише нишани на мене, јер сам ја све ово троје: и професор, и · садањи професор учитељске школе, и онај који је изишао из учитељства. Окривљен сам дакле и овде исто онако, као и у „Учит. Веснику“, само друкчијим тоном и са више обзирности барем према јавној зечи. Па при свем том учињена ми је и овде неправда онако исто, као и тамо.

Писац дакле тврди, и ако није био у савету, да је .у сред Савета речено, да је основна школа пре 20 година била боља“.. Изгледа, да је он напред решен да овако верује, онда се с такима

5) У „Учитељу“ још не беше изишло о овоме.

2) Ова исправка ни до данас није штампана. Хоће ли се она послати и штампати, то није моје да погађам. Моје је било да констатујем само оно што | знам, као очевидац. А колико је учитељима уредницима до истине нека се види и из овога. Нападнут лично, и потписани је послао једну исправку са своје стране о томе уредништву истога листа, и једну другу чисто кронолошке природе; и уредништво ни једне није штампало, и ако је то и по закону било дужно. А на питање о томе и молбу да се врате, ако се неће штампати, уредништво

одговара великодушним — Ћутањем!!.. И ми учимо другога учтивости и уљудности !

А кад би се овоме господину, који се важно потписује Ориген, послале ове исправке преко суда или се тужио суду за увреду, он би рекао: г професор нема разлога, кад бежи од јавности.