Učitelj

1004 О КАНДИДАЦИЈИ УЧИТЕЉА ЗА НАДЗОРНИКЕ <

Човека ужасно жалости, кад види, како се у нас на све стране све ствари неверно престављају, и како се опажа склоност да више верујемо увећаној неистини, но тачној истини. Што је то код простога света, код којега од једне вране до мрака буде сто, и који верује, да се човек претвара у муху и муха-у човека, то није ни чудо ни за жаљење. Али што воле да живе у заблуди људи, који су позвани у друштву да гаје и живе о тачној истини а да се чувају сваке неистине, сваке нетачности, и нетачнога Ми шљења, то је одвећ за жаљење. На овај начин ми ћемо вечито варати сами себе, мрзећемо се, презираћемо се.. .. док не суђени данак, да уступимо место другоме народу са бољим социјалним особинама. Друштво је организам, састављен из јединица; па где се оне кољу и сатиру међу собом, ту тешко и томе организму! И то је оно што ме много више једи и плаши но то, што: сам лично нападнут. |

Ако има кога да му је стало до истине, ја тврдим као оче видац, да онако није било у Савету. Ево како је било. Један од чланова Савета изнео је предлог, да се узме и неколико учитељау кандидацију. Известилац ужега одбора на то је изнео разлоге, који су руководили ужи одбор да не узима учитеље у кандидацију. Онда је имала да се отвори дебата о томе. Но пошто | је то било већ при крају седнице која је и иначе дуго трајала, _ дебати не беше време, и један од чланова савета мишљаше, да · би најбоље било, "да г. предлагач просто тргне предлог, да се о __њему и не говори. На то се један од двојице учитеља у Савету

беше нашао нешто увређен и доказиваше, како су учитељи нај- | - компетентнији да оцењују рад у основним школама. Овоме је следовао одговор, који је, чини ми се, произвео сву ову узбуну. Један члан Савета (чије име и ја не помињем, кад га ни толико увређени учитељи нису поменули) одговорио је на ово овако:.. „Мени се чини, да гл. учитељи прецењују своју спрему. Најносле, баш и да је тако, опет мислим, да би то требало да каже неко други, а не они сами о себи... Колико сам ја запазио, а мислим да ће и другима бити познато, и данас има учитеља, чији ученици читају горе но пре 20 година... Ја сам наишао на једнота, у којега су ученици тако рђаво читали, да сам му једва дао_ добру оцену (3); а од учитеља — ревизора прошле године он беше добио ПО ОК. 1 Овим се свршила ова, овако „бУРНЕА ·

1) Трудио сам се колико сам год могао. да што верније изнесем овај говор

те нека се види, колико разлога има сва вика која ме подигнута по овоме. Изнео # · сам га у кратко онако, како сам га запамтио.