Učitelj

(0 КАНДИДАЦИЈИ УЧИТЕЉА ЗА НАДЗОРНИКЕ 1005

седница, како веле учитељи, и са 10 или 11 гласова против 4 би решено, да учитељи не уђу у кандидацију.

Има ли сада овде „грдње“ и „понижавања за учитеље“ Има ли омаловажавања педагошке спреме“ и „учитељске школе“, које. је требало да ја браним:

Нека налази, на послетку, ко како хоће. Што се мене лично. тиче доста је само да изјавим ово: да ја поташсујем горње мишљење, у колико се оно односи на читање, пошљуно, и дам сам, ево и овом приликом, без икака чуђења и зазора, тврдим : да је чилпање у новој школи у разумевању добило али је много изгубило у метаничној течности, бев које не може да суде лепога чилаања. А да ово не мислим ја само сада, него да сам овако мислио и гово рио и пре, чим сам се уверио прегледајући школе и иначе, мо лим читаоце да се увере и из моје књиге. „Најобичније грешке у настави и васпитању школском“, у нарочитдме чланку о томе. под насловом „Стара и нова школа (у „Нов. Васпитаму“ за 1893) па и из самих својих предавања, која слушају и и бележе ђаци. "Учитељске и ученице В. Ж. Школе. Истини ваља у очи погледати, а заблуде и погрешке немилостивно чистити, па ма оне. биле и наше.

_ Према овоме, од чега сам ја садањи и професор учитељске _ школе и „онај који је из учитељства изишао“, имао да браним „педагошку спрему“ и „учитељску школу“ 2 | ;

Ја не видим од чега. Речена је једна истина: да у неких, у многих, па нека буде и у већине данашњих учитеља (опет није. _ свих) читање није добро, и да је пре (кад је за сваки предмет. било ручне књиге и кад се свака лекција морала прочитати по 5—10 и 15 пута) читање било боље. 5 1 |

На послетку и коме би било до тога, да ово спори и оба. ра, ја мислим, да томе не би било места у Савету, на крају седнице, но негде на другом месту.

Примите, господине уредниче, уверу о моме ва: дашњем одличноме поштовању. и _ Ј. Миодраговић |

—— о» ——— и