Učitelj

26 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

очитах, јецајући, своју молитву, ипак не хотећи признати матери узрок свога плача“.

Слични примери доказују, да је дете кадро да згодно оцени шта је лаж. Они чак доказују и нешто више, т.ј. да оно осећа да је скривило, и да је повредило оно што је праведно и свето.

Ви ћете, без сумње, рећи: „Како то да се деца осећају морално понижена, кад изреку какву лаж На ово питање није могућно одговорити, док се не прибави више доказа о овој нарочитој тачки. Знамо, да се међу осталим дечјим грешкама, лаж жигоше и теолошким путем на врло особени начин. Физичке муке које могу постићи лажљив језик, могу произвести страх у детињој души. Верујемо исто тако, да појам о Богу, који све види, све чује, пред којим се не може ништа слагати, и који гна кад се лаже, доста доприноси страху детињем. Оне речи, које дете, пошто је слагало, промрмља неразговетно као своје извињење, само су невешта. дечја извињења пред Богом, који све види и све зна.

Овде се сад намећу два питања: да ли деца појме одвратност лажи, кад се при том не меша никакав религиозни страх“ Има ли чега у детињој памети, што чини, да му после прве његове лажи изгледа, да ће се цео овај свет срушити на његову главу“ О овим посебним случајевима сами родитељи ће нам дати најбољих доказа. Ну ипак, ми ћемо се усудити о томе донети један закључак, који ћемо опозвати, чим му се покаже нетачност.

У колико ми можемо судити, по сопственим испитивањима, не налазимо, да деца, која су васпитана у доброј кући, сачувана од заразе рђавим примерима, на исти начин развијају наклоност к лажи. Многв матере уверавају, да њихова деца никада озбиљно нису казала какву лаж. Исто то и ми можемо тврдити. И кад је тако, онда ми енергично одбијамо тврђење: да је код деце лаж инстиктивна, и да би она, одгајена међу лицима која поштују истину, показала. какву урођену подобност, рећи оно што није истина. Само онда, кад је дете окружено лажљивцима, моћ његовог подражавања навешће га" да зарана почне Магати.

Ми идемо и даље, и рећи ћемо чек, да кад је дете одгајено 'и васпитано нормалним начином, т.ј. у средини људи који не лажу, онда оно тежи свом својом моралном интелигенцијом, да и ван те средине цени поштовање истине као какву сасвим природну ствар. Помислите само, како је детињи разум с почетка тешко оптерећен говорним покушајима, тражити да разуме смисао речи, да своје мисли удеси према њима, кад се напреже да разуме друге, а тако исто удешавајући речи према идејама својим, кад се мучи да ис-