Učitelj

34 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

минаријску спрему, могу добити за учитеља п учитељицу и друга, лица, само да докажу довољно опште образовање п вештину у предавању. Семинарије само подпомажу, подстичу, уздизање општег нивоа теоријског и практичног знања, потребног народним учите-– љима, а не искључују могућност да конкуришу с њеним питомцима, и лица другог васпитања. Ова могућност слободне конкуренцује нарочито је уведена тамо, где на челу просветне управе стоје људи, који, под управом реакционих идеја, теже да смање ниво општег образовања народа, средством скраћивања програма учења у учитељским семинаријама. Често се дешава да се учитељи и учитељице који добију своју спрему ван зидова семинаријских, покажу као бољи предавачи, него ли питомци учитељских семинарија. Најбољи резултат учења постиже се тамо, где, као на пр; у Епглеској, држава и новцем и свима другим средствима, којима располаже, помаже сваки почетак који тежи народном образовању, а ником не намеће своје педагошке теорије. Једино што у том погледу може бити корисно регулисано законом, јесте минимум школа, школског намештаја, и учитељске плате и т. д. У том погледу наш век учинио је такође велики корак у напред, кад се упореди са минулим вековима. Историја средњевековне школе пуна је аката који доказују да су школе онога времена биле монополи само извесних личности, и ти монополи подржавани су казнама. судом и влашћу.

Мало бољи значај, него учитељске семинарије, имају још учитељски зборови удружења или савези и конгреси. Рад народног учитеља тежак је. Никаква специјално педагошка школа "не даје одговоре на сва питања, каква му свакодневно ставља његова практика у школи. (С тога је неопходно потребно учитељима да упознају један другог са својим искуством, својим малим проналасцима у тешком послу учења и васпитавања. Ну, то је још мало. Учитељ је често културни мисионар у неком глувом углу, где нема ни једног образованог човека. При таким условима лако се гаси вера у свој посао, енергија постепено губи се, ишчезава оно одушевљење с којим је учитељ у почетку отпочео свој рад. Да би се ојачала или бар одржала у учитељу вера у ствар народног образовања, убеђење у повољан резултат његовог рада, да би и његова енергија што више трајала — неопходно је потребно општење, дружење, учитеља међу собом. бем тога, такви зборови дају учитељима могућност да могу боље, убеђеније, упознати друштво о својим школским потребама, и о неопходно потребним новитетима у васпитачком послу. Сваке године такви зборови образују се све чешће и чешће. Особито су они у обичају у Немачкој и Северо-Американским Државама.