Učitelj

211 школско КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

тања), која је изишла у Милану, да се треба побринути, да омладина што је могућно више бављењем на чистом ваздуху парализује шкодљиви утицај затворених или рђаво вентилованих школских локала, а нарочито прашљивих гимнастичких сала. Док је још Раојо Уетвенз, професор Философије и медецине у 15 веку, учио у својој књизи „Пе теепшв тогђћив ећ Шђеранђив гиаиа«, да не треба учити много што шта, већ мало али добро, да неодмерена настава шкоди и слаби ученика као и неодмерено уживање, да су телесна вежбања тако исто потребна као и духовна култура, дотле последници Римљана и хуманиста нису ништа боље смислили, до да поред латинских и грчких граматика, које су писали Немци, уведу и немачку наопаку гимнастичку методу у италијанске школе, и то још методу, која се и у самој Немачкој јако напада и замењује играма. Тврђење једног талијанског писца (Опећето Кеггего), који је у "својој, „Епгора Слоуапе“ тврдио, даће латинска раса подлећи германској, допушта Мосо само за образоване кругове у Италији, јер радничке класе ових двеју раса не показују никакву разлику. С тога он закључује упућујући на потребу, да се констатовано заостајање надокнади и поправи изменом васпитног начина, регормом школског апарата „Согјеге Чеја Зега“, изражава уз извештај о овом делу и жељу, да се, што је могућно пре, јави спасилац омладине. У Ита-"лији се много више брину за ум, а мање за срце и тело, те тако бојати се да и ова опомена не остане само глас онога из пустиње“ Тек глас професора Мососа као да није изгубљен. Једна комисија, "одређена за израду законског предлога за Физичко васпитање у разним школама, отпочела је већ свој рад, и узела у обзир општа начела, која се тичу нарочито гимнастичких игара, пливања ит. д.: исто тако и министар просвете Гало препоручио је Мососове мисли, и у једном меморандуму доставио јој жеље учитељоког тела и неке „предлоге за развитак гимнастике у школама и у народу. ,

ЛУКСЕМБУРГ

Измене у закону о народним школама. За либерални закон о народним школама од 1881. неки су посллници били спремили пред"лог о изменама и допунама, које су се прошлогодишњег децембра: у скушштини расправљале. Да би довели школу у већу зависност од цркве, они су тражили, да свуда, где има народна школа, месни свештеник буде по свом положају члан месног школског одбора, п уда учитељ, на кога би се тако пренела настава из библије, буде у будуће дужан давати и наставу из катехизама. Пошто пак министарство није било сигурно с већином у скупштини, то се „ради. мира и слоге“ нашло за најбоље, да учитељ добије наставу из библијске историје, и да недељно употреби по четврт сата и на катехизме. 5

РУСИЈА.

Напреци црквених народних школа. Школски одбор св. бинода држао је 19. августа један изванредни скуп, на коме се читао