Učitelj

ПН

ј АМАНЕТ у 268

ЗАБАВА И ПОУКА

ДАМАНЕТ

СЛИЧИЦА ИЗ УЧИТЕЉОКОГ ЖИВОТА

НАПИСАО

Мих. |РЕТЕНОВИЋ.

Целим селом владала је тишина, коју је само реметио Фијук студенога повембарског ветра, помешанога са суснежицом. Беше помрчина, густа, што оно реч, као тесто. Шором нигде живе душе... Нигде никаква гласка, од живота, само што се по где кад весне по које марвинче, грчећи се од студени у својој кошарици.

Све је у селу спавало, само су се прозори на школи светлили. Отуда допираху гласови некога брујања, као од пчела у КОШНИЦИ... |

У топлој собици, за столом, седео је млади учитељ Војин, прелиставао неке књиге и спремао се за сутрашњи рад у школи. Прва му је година, тек је неколико месеци како је ту започео тај тешки и свети учитељски посао; па је морао, ако је хтео учити друге, спремити прво себе... У другој, великој соби, били су његови ученици из даљних села, који су ту у школи ноћивали... -

Мали, школски часовник, покавивао је већ 9. Учитељ Војин диже се и оде ученицима. Чим ступи, у соби завлада тишина. Сви ученици скочише и дочекаше га на ногама.

— Јесте ли задремали% запита.

— Нисмо, нисмо, захорише се дечји гласови.

— Време је да се спава, рече Војин благо. Хајде сваки на своје место!,.. а 5

За мало, па и тамо завлада мртва тишина...

Ветар је напољу бесно Фијукао. Пахуљице суснежице лупкале су у школске прозоре и ватра је у пећи весело пуцкарала. Млади учитељ Војин осећаше у души неко за-