Učitelj

264 : : ЗАЂАВА и ПОУКА

довољство, неко расположење. Задовољно ходаше по својој собици, па опет седе и продужи рад.

У том се са шора чу нечији глас:

— Домаћине, о домаћине !

Војин ослушну. У том баш тренутку, чуше се врата, на школи и изиђе школски послужитељ.

— Ко виче, море, упита овај.

— Ми, ми!

— Ко сте виг

— Путници, чу се опет глас из мрака.

— А, а, рече послужитељ.

— Је ли ово школа7% упита глас с поља.

— Ја, ја, одговори послужитељ.

— Је ли ту учитељ 7

— 'Воде је, 'воде!.

— Ту је, ту је, одазва се Војин, који баш у тај мах изиђе из собе.

Послужитељ понесе свећу и осветли. У школу ступи човек, а за њим девојче порумени ло од зиме.

— Хајде, сине, рече овај и ступише у собу.

— Помози Бог, овоме дому, рече странац.

— Бог ти помогао, одговори Војин.

Ја чудна јада, по Богу брате, рече овај скидајући са леђа извештали капут.

За тим се окрете Војину.

— Пи млади пријатељу, чудиш може бити, овој посети, у ово доба и овако изненада... Брзо ћеш знати све, рече он, а по бледим збрчканим старачким образима разли се осмејак пун туге и бола.

Он настави:

Ја се зовем Џетар Радић, учитељ. Путујем у М. на своје ново опредељење, а ово је моја ћерчица, моја Даница, моје једино благо и све имање које сам за двадесет и осам година учитељевања стекао... Лице му дође још блеђе.

Надам се млади пријатељу да нам нећеш отказати гостопримство за вечерас.

— Зар си још могао и посумњати7 одговори Војин. Зар ово није српски дом7... Деде, седи брате и добро сте ми дошли... Ја сам истина сам, те не могу госте дочекати и угостити онако, како би хтео и како би А али биће, наћи ће се што је и колико је Бог дао..