Učitelj

454. РАСПРАВЕ и чланци

почевши од најмлађих разреда основне народне школе, па до — универзитета. При томе треба узети на ум, како узраст Ууонире; тако и сам степен умнога развитка ученичког.

Ако је наш задатак, да настојавамо на томе, те да се наши ученици обогате знањем у опште, а по наособ знањем природно историјским, то смо без сваке сумње дужни још, да из најранијега времена отпочнемо радити на ђачким излетима у поучној и научној цељи.

Ђубав према природи, необична и силна радост, која се јавља у души ученичкој при посматрању и са знавању природних појава — треба да се пробуђује у срцу ученика при сваком излету и при свакој шетњи.

Ово треба да буде средство, да се помогнемо, те да у ученика наших пробудимо ону моралну снагу, која се јавља само у чистоји непомућеној љубави према природи и према њеним лепотама, и која нас' упућује, да паметно размишљамо о свему што је око нас, те да би смо се могли сачувати и од многих опасности у животу. Ова љубав према природи потиче још из најранијег детињства нашег, из наших најранијих успомена. Само. онај, који се одушевљава природним чарима и милинама, у стању је, да све то схвати и сачува у успоменама својим до најпознијих година.

Осим непосредне користи које ученици имају од екекурзија по умно и душевно — односно естетичко васпитање своје, ми их на тај начин упућујемо, да се према чрироди и њеним појавама понашају у свему самостално, паметно, и ван екскурзија; оно дете, које је имало прилике да "чешће ужива са својим наставником у лепој и свежој природи, никада је неће занемарити иу свом доцнијем животу

Екекурзије ученичке у осн. школама „треба још да су упућене и на то, те да олакшају овај план рада за реалке и гимназије, које би требало у свему да продуже, #05 уираво ма Па овај посао. Без овог услова у многоме би ослабио значај екскурзија са ученицима у нашим народним школама. А онде, где би се у вишим разредима занемарио ток ученичких излета, ученици би