Učitelj

ЕЊИЖЕВНОСТ 761

од времена на време, предавати јавности. Што већи број узме учешћа у неком питању. веће је јемство да ће то питање бити правилније решено.

Л. Лазаревић

Реферати о страним књигама.

Аиз Чет рададодзсћеп Џтуегз а зептпаг 21 Јепа, асћјев Не, ћегаизсесеђеп уоп Ргојезвог Пт. У. Ећет. Гапсепхајла, Уемас уоп Негтапп Веуег Ф Збћпе . 1899. Ртеја 2 т. 50 РЕ

(СВРШЕТАК)

4. Пларезта ипо Јег ВИдипезлеје дег УоПкавлћише пасћ деп ЕКогдетипреп Фег Седепуагћ, чланак је посве интересантан и сувремен. Питање о задатку основне школе није решено ни у насаниу других народа. Од ословне школе, смемо рећи, тражи се у нас више нето од Велике Школе. а тако је и у других народа, иначе да није у њих, не би, ваљда, било ни у нас. Ми хоћемо да нам је то васпитна установа, то хоће еви речју, али, у самој етвари, у пракси се најмање ради да тако и буде. Од ње се тражи да створи добре земљораднике, занатлије (бар како понеки педагози ехватају циљ ручног рада у школи — погрешно), трговце, и т. д. Писац је лепо изнео гледишта о задаћи основне школе, која је поделио у групе, па онда разложно показао и мане њихове. А резултат му је ових претресања сасвим правилан: чим се основна школа признаје да је васпитни завод, онда је природно да знање, које се овде тече, мора служити извођењу васпитног задатка, који се за сад још махом по-, трешно схвата. Прелазећи на задатак васпитања, он с правом тврди да је Хербартово схватање пстога најправилније и да се с обзиром на садашњост у томе нема баш ништа поправљати. Зато се према истом мора и данас подешавати и наставни план, па било да се морају унети у њ и неки нови предмети било да се од садашњег неки хоће да избаце.

5. Џети је чланак оглед како треба обрађивати матерњи језик по Формалним ступњевима, па да и сухопарна граматика буде занимљива и за децу лака. Граматици мора бити основа текст, текст занимљив и претходно обрађен, па тек доцније да се обрађује и упућује ученик у формалној језиковној страни, као што је тон у нас у Професорском Друштву расправљено,