Učitelj

762 КЊИЖЕВНОСТ

6. Велеће Шег Фе Тћабоскен Чез Зепшпата има вредности за некадашње чланове семинара; он је кратак, али ипак за њих довољно јасан да виде шта се све радило и у колико се напред отишло. Од интереса је да истакнемо неколике тачке; тако се као пређе са Француским језиком чинио сад оглед п са енглеским језиком, и 04 првог часа говорило се внљлески што од се више могло. У вези с тим биле су уплетене лљаке песме и мале приче, које су ученици учили. Други је оглед био: да се језик учи читањем а не учењем речи, и резултат је био добар. Трећи је оглед био: за прве часове из страних језика да се пође од сличних речи матерњем језику, па да се тако пређе и на друге непознате.

"Ове су напомене у извештају само кратка наговештења без икаквог излагања, о извођењу огледа, али их наведох зато што опшпрно о томе има и у нашој школској књижевности (Немачки језик у нашим средњим школама у Наставнику од прошле године), те да се увиди да је време да и ми пођемо путем науке и у учењу језика, а не да штитимо оно што не вреди само зато што, можда, понеки не знају оно што ваља.

7. Вемеће пђег Фе Зећиштејве дет 1 Кјазве Чег Зета ипеввсћше, Овде је укратко истакнуто шта је циљ путовања, а п како у томе мора бити плана, па да се циљ постигне. Интересантно је прочитати га, па и ако је сасвим специјалне природе, јер је поучан пу теоријском и у практичном погледу, тим пре што у нас ретко путују ученици с наставницима, а и кад путују, без плана је путовање, па зато и без стварног успеха.

8. аг Та фу пати јгаре. од др. Ст. М. Окановића, је на првом месту оглед да се појам индивидуалности прецизније и тачније одреди. У васпитању разних индивидуа веома су различне п границе васпитања, а према томе је различан и степен у коме се може утипати на развијање појединих индивидуа. Ове границе чини вазда, на првом месту, индивидуалност, под којом се разуме она првобитна одређеност сваког ученика, која већим делом остаје непроменљива и у доцнијем животу, и која чини да се један од другог ма у чему разликујемо; она зависи од општег склопа тела као и од појединих. телесних органа, што у великој мери одређује и наслеђеност од родитеља и уопште од предака. Као што се наслеђују понеке боле– сти и преносе с колена на колено, тако се наслеђују и понеке навлоности, које утичу и опредељују да се човек у доцнијем животу развије више или мање на један или други начин како у телесном тако и у духовном погледу. Шри овом треба имати на уму да индивидуалност не доноси никакву особиту врсту престава, осећања и

| 5