Učitelj

КЊИЖЕВНОСТ А #69

|

воље, већ само олакшава да се пре дође до једних или да се отежа да не дођу друге. Зато индивидуалност и није различна по садржини већ само по облику. Ну, писац би хтео да издвоји телесни склоп из индивидуалности; он би хтео издвојити из ове и духовну садржину и узима унутрашњу делателност, психујћки процес као битност индивидуалности, па да се ово испита и према томе подешава васпитање. Нема спора његово је резоновање оштроумно, али се нама чини да је ипак и једнострано. Кад би се испитивање индивидуалности ограничило само на унутрашњи психички процес, ипак би то било недовољно, јер се зна да овај зависи и од склопа тела и појединих органа овог. И онда пије за осуду захтев ДПНа-ов и др. пре и после њега да се води рачуна о свима особеностима појединих ученика. Да ли за васпитање има вредности што је неко плавих или црних очију, што му је округло или дугуљасто лице, и Т.д. не може се унапред знати, а изгледа да је и бесмислица о томе водити рачуна. Али, у васпитању нема ситница, и зато је врло добро кад се о свему води рачуна. И ако, дакле, нема, можда, утицаја све оно што и писац не би хтео да призна, ипак је интересантно проучавати све разлике, па ма у чему биле, код појединих индивидуа. Џрема томе, признајући да је оно што и писац истиче тлавна одлика индивидуалности, ипак не држимо да је потребно из ове исвључити телесни састав и духовну садржину, тим пре што је несумњиво да од обога зависи и психички процес. Чланак је овај ипак зато и леп и поучан; он сужава појам индивидуалности, али његова, тежња за прецизношћу и тачнијом одредбом само је за похвалу и зато је од вредности да се прочита..

9. На крају су 5есћа ЗећШегтидет, шест слика индивидуалних особина шесторице ученика од Душана Рајичића, које су леп пример на што да се обрати пажња при посматрању и испитивању утеника, и како да се води дневник о душевним особинама ученика.

Овим је готов приказ целе књиге, коју сам — замериће ко само хвалио. Али, то није никакво чудо — јер ја сам је прочитао.

Новембра, 1898 год. Крагујевац Љ. М. Протић

ва